Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája I.

U primerima u kojima se imenica glava koristi da bi se izrazile kognitivne radnje dolazi do višestruke konceptualizacije. Prvi
koncept je MOZAK UMESTO RAZMIŠLJANJA, tu imamo metonimiju u kojoj se organ mozak pojavljuje umesto funkcije
razmišljanja koju obavlja, tako da se u tom slučaju mozak javlja kao instrument. Drugi koncept je GLAVA UMESTO
MOZGA, a u tom slučaju glava je sadržalac. I, kao krajnji koncept javlja se deo umesto celine, odnosno GLAVA UMESTO
OSOBE, uz šta se može pojaviti primer koji može ceo izraz učiniti metaftonimičnim:
(1) Prazna glava – glupa osoba
U frazeologizmu prazna glava javlja se pridev prazan koji je upotrebljen u sekundarnom, metaforičnom značenju. Izrazom
prazna glava implicira se da u nečijoj glavi nema mozga, pa ni pameti, a pridev prazan u frazeologizmima često nosi semu
kolektivne ekspresije, te se za takve primere uvek vezuje negativna konotacija (npr. prazna osoba).
OČI UMESTO KOGNITIVNIH RADNJI
Jedna od osnovnih konceptualizacija u jeziku vezana je za oči, u kom se javlja združeno delovanje metafore i metonimije.
Koncept na kome sve počiva je OČI UMESTO VIDA, odnosno organ umesto funkcije koju obavlja. Drugi konceptom,
metaforičkim, izražavamo da VIDETI ZNAČI ZNATI/OPAŽATI/SHVATATI.
(2) otvoriti oči nekome – učiniti da neko shvati određenu situaciju
(3) imati oštro oko – brzo i lako primećivati detalje/zapažati
U navedenim primerima, pored metaftonimije u samom konceptu OKO/OČI UMESTO SHVATANJA, ZAPAŽANJA imamo i
druge komponente frazeologizma koji su upotrebljeni u prenesenom značenju. Glagol otvoriti označava konkretnu fizičku
radnju, ali se određene njegove seme prenose na apstraktni plan. Kao što se prozor otvara da bi svetlost ušla u prostoriju, tako i
otvaranjem nečijih očiju, pomažemo mu da vidi, odnosno shvati nešto, te je reč o kauzativno-manipulativnoj radnji. Što se tiče
primera (3), uz imenicu oko nailazimo na pridev oštro. Ta metafora je zasnovana konceptu OŠTRO JE BRZO. Oštar predmet,
vrlo brzo moži prodreti u materiju, dok čovek sa oštrim okom brzo zapaža, uočava. Potvrda takve konceptualizacije imamo i u
pridevu oštrouman čije je značenje inteligentan, odnosno onaj ko brzo razmišlja. I u tom pridevu se javlja sadejstvo metonimije
i metafore.
SRCE UMESTO OSEĆANJA
Koncept SRCE UMESTO OSEĆANJA zasnovan je na veoma starom shvatanju da je srce organ pomoću kog se oseća. Do tog
shvatanja došlo se zbog uticaja osećanja na rad srca. Takva konceptualizacija, kao i činjenica da se srce nalazi u središnjem
delu trupa, čini frazeologizme sa imenicom srce veoma ekspresivnim i frekventnim. Uzećemo jedan od najčešćih
frazeologizama:
(4) slomiti nekome srce – povrediti nečija osećanja
Navedeni frazeologizam sadrži dva koncepta, jedan metaforički, a drugi metonimijski. Glagol slomiti označava nasilnu fizičku
radnju usmerenu ka neživom entitetu, te su se prvo kauzativna radnja lomljenja prenela sa neživog na živo, da bi se potom sa
fizičkog prenelo na apstraktni nivo, te ne označava fizičku ozledu srca kao organa, već ozledu tuđih osećanja.
USTA/JEZIK UMESTO GOVORA
Frazeologizmi vezani za govor veoma su brojni. Značaj izgovorenog veoma često se metaforički predstavlja. U svakodnevnom
govoru “reči imaju težinu”, izgovoreno može biti poput “šamara”, u poeziji “preja kareč” može i ubiti. Takvi izrazi iskazuju
važnost govora za određenu zajednicu, ali i važnost negovorenja (npr. ćutanje je zlato). Metonimijski koncept koji se često
javlja u ovakvim primerima je USTA/JEZIK UMESTO GOVORA.
(5) izleteti iz usta - izgovoritinešto nehotice
(6) imati pogan jezik – biti sklon ogovaranju drugih
U primeru (5), pored imenice usta koja povezujemo sa govornom radnjom, javlja se i glagol izleteti kojim se označava završna
faza brzog i naglog kretanja objekta. Upotrebom glagola “izleteti” iskazujemo da se nešto desilo naglo (automatski, nehotice), a
što je takođe bitno, reč je o svršenoj radnji, a samim tim i irevirzibilnoj. Primer (6) sadrži pridev pogan kojim se označava
nešto što je prljavo, nečisto. Kada se prenese na apstraktni plan, poganost jezika odnosi se na nepoštenost, licemerje prema
drugima, što se ispoljava rđavim govorenjem o drugima, tj. ogovaranjem.
3.2 Odevni predmeti
51
U ovoj grupi nalazimo frazeologizme sa odevnim predmetima koji se koriste umesto aktera za koje se vezuju. Da bi
metonimija bila prepoznatljiva bliskost između dva domena mora biti sasvim uočljiva. Recimo, imenica suknja u našoj kulturi
uvek se vezuje za ženu (što možda ne bi bilo tako u kulturama gde i muškarci nose suknje),mantija se vezuje sa svešteno lice,
kao što se za određene grupacije mogu vezivati i drugi odevni predmeti, crno-beli dresovi se vezuju za igrače Partizana, crnina
za one koji su u žalosti itd. Pogledaćemo neke primere frazeologizama sa odevnim predmetima:
(7) svući mantiju – napustiti svešteničko zvanje
(8) juriti za svakom suknjom – zavoditi svaku ženu
U prethodnim primerima nailazimo na tri glagola koja su upotrebljena u svom metaforičkom značenju. Prvi glagol je glagol svući
koji uz sebe vezuje imenicu mantija, koju povezujemo sa svešteničkim zvanjem. Skidanje mantije, kao fizički postupak, asocira na
napuštanje svešteničkog poziva, što zajedno čini simbolički postupak koji je povezan sa odricanjem . Metaforičnost ovog izraza
ogleda se u srodnosti glagola koji predstavlja fizičko odvajanje sa postupkom odricanja, koje nije samo u fizičkom smislu, već
podrazumeva i mnogo više od toga. U drugom primeru glagolom juriti označava se napadno udvaranje ženama, što podseća na
trčanje za nekim, pošto vršilac radnje čini sve da drugom akteru bude što bliže, ne bi li ga na kraju uhvatio.