Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Vo ovaa smisla, kako {to vidovme e stavot na Kant. Spored
nego, sekoj go izbira samo ona {to go smeta za dobro. Ako sakam da storam
zlodelo toa mora da e zatoa {to veruvam deka taa postapka }e pridonese
kon zadovoluvawe na nekoja moja `elba, t.e. deka zloto ovozmo-
`uva postignuvawe na dobro. Zlostorikot znae {to e subjektivno i
objektivno dobro i zlo, me|utoa go izbira subjektivoto dobro za smetka
na objektivnoto dobro. Kant re{itelno go negira postoeweto na banalnoto
(bezinteresnoto) zlo kaj ~ovekot i veli deka nie go izbirame
zloto, ne od obziri kon samoto zlo, tuku od obziri kon samoqubieto.
Takvoto zlo vo koe samoqubieto ima predost kon site drugi obziri (vo
koe samoqubieto se izdiga nad moralnite zakoni), Kant go narekva radikalno
zlo e koren (radix) na site zla. Duri i najizopa~enite dela lu-
|eto gi vr{at zaradi ne{to drugo, zna~i od samoqubie, a ne zaradi samoto
zlo. Takvoto zlo se sostoi vo priznavawe na moralniot zakon, me-
|utoa so istovremeno izzemawe na samito sebesi od va`eweto na toj zakon.
161 Spored Kant, pretpostavkata od postoewe na radikalno zlo vo
~ovekovata priroda e presudna za objasnuvawe na slobodata na voljata
i moralnata odgovornost. Celokupnoto zlo poteknuva od lu|eto i sekoj
~ovek e odgovoren {to e dobar ili zol. Ne postojat nikakvi nadvore{-
ni pri~ini koi ednostavno gi oderuvaat negovite postapki i osnovni
stavovi. Sposobnosta za izbor nema druga zada~a, tuku izbor na `ivotnite
na~ela, t.e. pravilata na postapuvawe. Moralnoto zloto e forma
na `ivotno na~elo koe se sostoi od podreduvawe na moralniot zakon
na setilnite sklonosti, a radikalnoto zlo e sloboden izbor na sklonostite
kon takvo podreduvawe i zatoa mu prethodi na site nemoralni
postapki. Taka od radikalnoto zlo se sozdava moralnoto zlo, od moralnoto
zlo - sekoe `ivotno na~elo, a od `ivotnoto na~elo - namerata da
se kr{at moralnite zakoni. Kant, najposle tvrdi deka ~ovekot ima
sposobnost da ja nadmine sklonosta kon zlo i toa go obrazlo`uva so
toa {to imame dol`nost da go pobedime zloto. Takvata pobeda bara revolucija
vo osnovniot stav na storitelot, a taa revolucija mo`e da podrazbira
bo`ja pomo{. 162 Kant dodava deka ~ovekot mora da stori se
161
Kant razlikuva tri formi ili stepeni na zlo, so postepen preod od
prviot kon tretiot: 1. slabost, koga storitelot ima ispravni nameri, me|utoa
ne dosledno im se pridr`uva , 2. nepo~ituvawe, koga motiavcijata e izme{ana
i storitelot ne e motiviran edinstveno od moralot i, 3. podlost ili rasipanost,
koga storitelot ima tendencija kon izopa~eni `ivotni na~ela. Prvite
dve formi se opi{uvaat kako nenamerni, a tretata kako namerna. Toa {to
tretata forma na zlo se opi{uva kako namerna, ne zna~i deka storitelot zloto
go izbira zatoa {to toa e lo{o, tuku dosledno deka na svoite interesi im
dava povisok prioritet vo odnos na moralot. Ibid. str. 113.
162
Ovoj, kako i mnogu drugi stavovi govorat protivno na tvrdeweto
deka Kant ne veruval vo boga, tuku naprotiv deka toj bil dlaboko religiozen
~ovek. Za toa vpro~em dovolno govori i sledniov citat: Deteto treba da se
141