Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)
21.11.2015 • Views
Share Embed Flag

Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Uchebnik

Uchebnik

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
zoransulejmanov

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

dno" e o<strong>na</strong> {to }e bide stvarno primenuvano <strong>na</strong> site slu~ai <strong>na</strong> koi spored<br />

svojata sodr`i<strong>na</strong> treba da bide primeneto. "Nepravedno" vo pogled<br />

<strong>na</strong> nego e da bide primeneto vo eden slu~aj, a ne da bide primeneto vo<br />

drug slu~aj. I toa izgleda "nepravedno" bez ogled <strong>na</strong> vrednosta <strong>na</strong> samoto<br />

op{to pravilo za ~ija prime<strong>na</strong> se raboti. Pravdata vo smisla <strong>na</strong><br />

zakonitost e svojstvo koe <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> se odnesuva <strong>na</strong> sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> pozitivniot<br />

poredok, a ne <strong>na</strong> negovata prime<strong>na</strong>. Pravdata vo taa smisla<br />

mo`e da se dovede vo soglasnost so koj bilo pozitivnopraven poredok i<br />

sekoj takov poredok bara takva pravda, bez ogled dali e kapitalisti~ki<br />

ili komunisti~ki, demokratski ili avtokratski. "Pravdata" z<strong>na</strong>~i<br />

odr`uvawe <strong>na</strong> pozitivniot poredok so negovata soves<strong>na</strong> prime<strong>na</strong>. Toa e<br />

pravda vo "carstvoto <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>." Sud so koj se utvrduva deka povedenieto<br />

<strong>na</strong> eden poedinec e "pravedno" ili "nepravedno" vo smisla <strong>na</strong><br />

"zakonito" ili "protivzakonito" z<strong>na</strong>~i deka povedenieto soodvetstvuva<br />

<strong>na</strong> prav<strong>na</strong>ta norma zatoa {to mu pripa|a <strong>na</strong> pozitivnopravniot poredok.<br />

Takviot sud ima logi~ki ist karakter kako i sudot so koj konkret<strong>na</strong>ta<br />

pojava ja podveduvame pod apstrakten poim. Iako sudot deka<br />

opredeleno povedenie soodvetstvuva ili nesoodvetstvuva <strong>na</strong> normata<br />

se <strong>na</strong>rekuva sud za vrednosta, toa e objektiven sud za vrednosta koj mora<br />

jasno da se razlikuva od subjektivniot sud za vrednosta so koja se izrazuva<br />

`elba ili ~uvstvo <strong>na</strong> subjetot koj go donesuva sudot. Sudot za opredeleno<br />

zakonito ili nezakonito povedenie e nezavisen od `elbite i<br />

~uvstvata <strong>na</strong> subjektot koj go donesuva sudot: toj mora da se proveri <strong>na</strong><br />

objektiven <strong>na</strong>~in. Poimot <strong>na</strong> pravdata mo`e da vleze vo prav<strong>na</strong>ta <strong>na</strong>uka<br />

edinstveno vo smisla <strong>na</strong> zakonitost. 1069<br />

Ottamu {to pravniot poredok e sistem <strong>na</strong> normi, domi<strong>na</strong>ntniot<br />

interes <strong>na</strong> Kelzen e da odgovori <strong>na</strong> pra{aweto koga ed<strong>na</strong> norma mu pripa|a<br />

<strong>na</strong> toj sistem. Odgovorot <strong>na</strong> ova pra{awe <strong>na</strong> Kelzen mu e potreben<br />

za da |i objasni osnovite <strong>na</strong> va`eweto <strong>na</strong> normite, odnosno pravnosta<br />

<strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>. Vo taa smisla veli: "Postavkata "Fizi~koto telo se {iri<br />

so zagrevawe" e vistinita, zatoa {to pove}epati i bez isklu~ok sme<br />

posmatrale deka fizi~kite tela <strong>na</strong> topli<strong>na</strong> se {irat. Normata ne e<br />

postavka za stvarnosta i zatoa ne mo`e da bide "vistinita" ili "la`<strong>na</strong>"<br />

vo prethod<strong>na</strong>ta smisla. Normata ili va`i ili ne va`i. Od dve postavki:<br />

"Treba da mu pomognete <strong>na</strong> bli`niot vo nevolja" i "Treba da se<br />

noto (o<strong>na</strong> {to prvobitno e indiferentno, no koga e propi{ano, pove}e ne e<br />

indiferentno). Ovaa razlika e tipi~en element <strong>na</strong> prirodnoprav<strong>na</strong>ta doktri<strong>na</strong>.<br />

Taa poa|a od postavkata koja ne mo`e <strong>na</strong>u~no da se doka`e deka izvesni<br />

vidovi <strong>na</strong> ~ovekovo povedenie se delikti po samata svoja prav<strong>na</strong> priroda. Vo<br />

taa smisla, spored Kelzen, ne postoi mala in se, postoi samo mala prohibita, za-<br />

{to povedenieto e malum (zlo) samo ako e prohibitum (zabraneto). Toa ne e<br />

ni{to drugo, tuku posledica <strong>na</strong> op{toprifateniot princip vo krivi~noto<br />

pravo: Nullum crimen, nula poe<strong>na</strong> sine lege. Kelzen, H. op. cit. str. 62-63.<br />

1069<br />

Ibid, str. 27-28. Vidi i str. 58-60.<br />

556

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!