Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

^ovekot postapuva dobro ili ispravno ako svoite sili gi vlo-
`uva da ja postigne celta koja mu e svojstvena na negovata priroda. Po
priroda ~ovekot e op{testveno su{testvo (zoon politikon), 648 pa ottamu
polisot e negova cel. Na prirodata na ~ovekot mu soodvetstuva `ivot
vo zaednica (koinonia), a polisot (grad-dr`ava) kako zaednica koja î i
koja mu slu`i na najvisokoto dobro e idealna zaednica kade edinstveno
e mo`en `ivot zasnovan vrz doblesti. 649 Ottamu i pravoto e opredeleno
so polisot (edinstveno vo nego e mo`no ~ovekot kako op{testveno
su{testvo da dostigne celosno dobar `ivot) ili, {to se sveduva na
isto, so prirodata na ~ovekot. Sodr`ina na pravoto e ostvaruvawe na
pravdata, 650 a nejziniot kriterium e zaedni~kata korist.
Za Aristotel se smeta deka e prviot koj dade celosen koncept
za vladeeweto na zakonot namesto vladeeweto na lu|eto. Spored nego,
vrhovnata vlast treba da mu pripa|a na mudro sostavenite zakoni, a nositelite
na vlasta bez ogled dali se eden ili pove}e, treba da raspolagaat
so taa vlast samo tolku kolku {to zakonite ne se precizni, za{to
ne e lesno so op{ti normi da se opfatat site oddelni slu~ai. 651
cept na dr`avata." Muhi}, F. Logos i hierarhija, Istorija i teorija na politi~ko-filozofskite
doktrini, Krug, Skopje, 2001, str. 30.
648
Aristotel smeta deka ~ovekot po priroda e op{testveno su{testvo,
a toj koj zaradi svojata priroda (ne slu~ajno) stoi nadvor od op{testvenata
zaednica ili e lo{ ili e podobar od lu|eto. Toj {to ne mo`e da `ivee vo zaednica
ili komu ni{to ne mu e potrebno, za{to samiot sebesi si e dovolen, ne
e del od dr`avata, tuku e ili yver ili bog. Zna~i, spored prirodata vo site
lu|e postoi sklonost za takvo zaedni{tvo. Toj, pak, koj prv go zasnoval e pri-
~initel na najgolemoto dobro. Za{to, ~ovekot kako {to - koga e sovr{en - e
najdobar od `ivotnite, taka i - koga e odvoen od zakonot i pravdata - e najlo{
od site. A ~ovekot po priroda ima oru`je za razboritost i doblest so koe
mo`e najpove}e da se poslu`i i za op{ti celi. Ottamu, najbezbo`en i najdiv e
koga e bez doblest, i najlo{ vo kopne`ot kon sprotivniot pol i kon jadeweto.
Pravednosta e zna~i op{testvena, a pravednosta e sud na pravedniot. Aristotel,
Politika, Globus/Sveu~ili{na naklada, Zagreb, 1988. str. 5-6.
649
Vo delata na Aristotel o{testvenata stvarnost se prika`uva preku
~etiri aspekti: kako filia (op{testvenost i solidarnost), kako koinonia (posebni
grupacii), kako politeia (dr`ava, koja toj ja poistovetuva so globalnoto
op{testvo kako najvisok domet na grupaciite) i kako nomos (pravila za op{-
testvenite postapki koi gi opfa}aat obi~aite, praktikata, navikite, na~inot
na `ivot, razli~nite vidovi pravo, moralot - nakratko seto ona {to denes
vo anglosaksonskite zemji se narekuva "op{testvena kontrola"). Gurvitch,
G. Sociologija, Naprijed, prvi svezak, Zagreb, 1966, str. 39.
650
"Pravoto postoi tamu kade {to postoi mo`nost za nepravda. Pravoto
vospostavuva razlika me|u ona {to e pravedno i ona {to e nepravedno.
Aristotel, Nikomahova etika, str. 128.
651
"Najmnogu prilega zakonite {to se pravilno doneseni, kolku {to e
368