Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

aat deka pronao|aweto na lekot e isklu~itelno nivno podra~je i deka
samo tie mo`at da dojdat do vistinata. Me|u niv se istaknuvaat eti~arite.
Tie zapo~naa i nitu denes ne se otka`uvaat od upornata potraga
po odgovorot na pra{awata za pravdata i nepravdata. No, nesupehot vo
iznao|aweto na pri~inite gi dovede samo do ramni{teto na ubla`uvawe
na posledicite so povikuvaweto na pomo{ na pofalbata i prekorot.
Vo se drugo i natamu tapkaat vo mesto: za{to pravednosta/nepravednosta
ja baarat isklu~ivo vo subjektivnata sfera na ~ovekovoto
povedenie. Niv, kako {to vidovme, voop{to ne gi interesiraat op{testvenite
vlijanija. Rezultatot izostana i kaj kriminolozite, no tie
barem uka`aa na kompleksnite okolnosti na problemot nepravda. Tie
sfatija deka pokraj vo subjektivnoto, pri~inite na nepravdata mora da
se bara i vo objektivnoto vlijanie na sredinata.
2. Problemot ostanuva, iako e re{liv. ^ovekot se razlikuva
spored nadvore{nosta. Dali sum povisok ili ponizok, ubav ili grd,
toa ne zavisi od mojata volja, toa mi e dadeno od prirodata. Vo ovaa
sfera ~ovekot e sklon da ka`e deka prirodata mu sozdala nepravda
{to se rodil so nedostatoci, no i golema usluga {to ne se rodil kako
majmun. Toa e ne{to {to ne zavisi nitu od nego, nitu od drugite (op{-
testvoto). Ottamu, moralot i pravoto nastojuvaat da gi zapostavat tie
razliki, za{to se veli za pravdata e va`no dali nekoj se rodil kako
~ovek i deka kako ~ovek e ednakvo na sekoj drug ~ovek bez ogled na pridrodnite
prednosti ili nedostatoci. Moralot i pravoto ne se interesiraat
koj e povisok ili ponizok, koj ima pogolem ili pomal bubreg,
koj e poubav ili pogrd za ottamu da im opredeli poinakvi barawa i poinakov
tretman. Sepak, toa vo nikoj slu~aj ne zna~i deka moralot i
pravoto nikoga{ ne se interesirale za prirodnite razliki. Naprotiv,
istorijata poka`uva deka tokmu toa im bil prioritetniot interes:
dali nekoj e pocrn ili pobel, dali se raboti za `ena ili ma`, dali nekoj
e roden so vakva ili onakva religija i nacionalnost, bo`em religijata
i nacionalnosta se karakterni osobini.
Me|utoa, za golem broj prirodni razliki moralot i pravoto sî
u{te se zainteresirani pri gradeweto na svoite normi. Vo golem broj
slu~ai tie razliki me|u lu|eto za moralot i pravoto se su{testveni i
zna~ajno e da se takvi. Dali nekoj {to e roden kako budala treba da go
po~ituvam ednakvo kako i umniot? Dali grdoto treba ednakvo da go sakame
kako i ubavoto i koga ne se raboti za ~ovek? Dali neobrazovanite
treba da im se dopu{ti da bidat ministri? Dali na invalidot treba da
mu se podigna dostoinstvoto so toa {to }e mu se dade pravo i obvrska
ednakvo da se naprega i tamu kade {to toa se bara od zdrav ~ovek. Dali
zaradi za~uvuvawe na toa isto dostoinstvo na mentalno retardiranoto
dete od najvisok stepen treba da se pomesti vo paralelka so programa
za normalnite deca? Dali site lu|e se ednakvi ili se neednakvi vo
pravoto? Liberalizmot i utilitarizmot tvrdat deka site se ednakvi i
imaat pravo na ednakva sre}a. Vo taa smisla ~esto se citira Bentamo-
682