Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)
21.11.2015 • Views
Share Embed Flag

Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Uchebnik

Uchebnik

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
zoransulejmanov

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

obvrzani da se zadovolat so mnogu nesigurni pretpostavki zaradi pogolemite<br />

zla koi ~esto bi <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>le od sekoj nivni obid da sudat poblago.<br />

Me|utoa, duri ni sudovite ne se vo sostojba dosledno da se pridr`uvaat<br />

<strong>na</strong> taa maksima, za{to dopu{taat tie dobrovolni anga`mani da<br />

ne se zemaat predvid ako se utvrdi deka se prezemeni vrz osnova <strong>na</strong><br />

izmama, a ponekoka{ i vrz osnova <strong>na</strong> pogre{no izvestuvawe. 1192<br />

5. Ako potekloto <strong>na</strong> pravdata ne mo`e da se objasni so op{testveniot<br />

dogovor, toga{ kako mo`e toa da se stori? Odgovorot <strong>na</strong> ova<br />

pra{awe koj go <strong>na</strong>govesti Aristotel, go razraboti Mil. Toj odgovor se<br />

<strong>na</strong>o|a vo nejzinoto neposredno povrzuvawe so <strong>pravoto</strong>, odnosno kaz<strong>na</strong>ta.<br />

I <strong>na</strong>visti<strong>na</strong>, ako povnimatelno se a<strong>na</strong>lizira poimot <strong>na</strong> pravdata<br />

nesporno e deka toj nu`no e povrzan so poimot <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>. Toa <strong>na</strong>jlesno<br />

mo`e da se vidi, kako {to veli Mil, ottamu {to vo <strong>na</strong>jgolemiot<br />

broj jazici, etimologijata <strong>na</strong> zborovite koja mu soodvetstvuva <strong>na</strong> zborot<br />

pravda, uka`uva <strong>na</strong> poteklo koe stoi vo vrska so pozitivniot zakon<br />

ili so o<strong>na</strong> {to vo <strong>na</strong>jgolem broj slu~ai pretstavuvalo primitiv<strong>na</strong> forma<br />

<strong>na</strong> zakonot - so avtoritativniot obi~aj. 1193 Toa uka`uva deka prvi-<br />

~niot element vo obrazuvaweto <strong>na</strong> poimot pravda bil soglasnosta so<br />

zakonot, za potem ~uvstvoto <strong>na</strong> nepravda da se povrze so kr{eweto <strong>na</strong><br />

zakonite i kaz<strong>na</strong>ta. 1194 Visti<strong>na</strong> e, veli Mil, deka lu|eto smetaat deka<br />

poimot <strong>na</strong> pravdata i nejzinite obvrski mo`at da se prime<strong>na</strong>t <strong>na</strong> mnogu<br />

ne{ta koi ne se regulirani so zakon, nitu se po`eluva da bidat regulirani.<br />

Nikoj ne saka zakonite da se me{aat vo site podrobnosti <strong>na</strong><br />

~ovekoviot `ivot. Me|utoa, sekoj priz<strong>na</strong>va deka edno lice vo celokupnoto<br />

sekojdnevno postapuvawe mo`e da poka`e i se poka`uva ili kako<br />

pravedno ili kako nepravedno. Me|utoa, tokmu tuka poimot <strong>na</strong> kr{eweto<br />

o<strong>na</strong> {to bi trebalo da bide zakon u{te se odrazuva vo ed<strong>na</strong> izmeneta<br />

forma. Sekoga{ }e ni pri~inuva zadovolstvo i }e bide vo soglasnost<br />

so <strong>na</strong>{eto ~uvstvo <strong>na</strong> zaslu`nost da se kaznuvaat onie dejstvija<br />

koi gi smetame za nepravdeni, iako ne mislime deka bi bilo celishodno<br />

sudovite toa sekoga{ da go pravat. Nie se otka`uvame od toa zadovolstvo<br />

poradi sledovatelnite nelagodnosti. Bi bile sre}ni da vidime<br />

kako pravednoto dejstvie, duri i vo <strong>na</strong>jmali podrobnosti se <strong>na</strong>metnuva,<br />

a nepravednosta se suzbiva, koga vo toa so pri~i<strong>na</strong> ne bi se pla-<br />

{ele <strong>na</strong> sudiite da ne im se doveri tolku neograni~e<strong>na</strong> vlast <strong>na</strong>d poedincite.<br />

Koga smetame deka nekoe lice pravednosta go obvrzuva ne-<br />

{to da stori, toga{ obi~no se veli deka bi trebalo da se <strong>na</strong>tera toa da<br />

1192<br />

Mil, \on Stjuard, Utilirarizam, Kultura, Beograd, 1960, str. 61-62.<br />

1193<br />

Ibid, str. 51.<br />

1194<br />

Mil smeta deka <strong>na</strong>jizvor<strong>na</strong>ta ideja <strong>na</strong> pravednosta bila conformity<br />

to law. Toa soodvetstvuva <strong>na</strong> prviot poim <strong>na</strong> pravednosta koj Aristotel go postavil<br />

pred svoeto razlikuvawe me|u korektiv<strong>na</strong>ta i distributiv<strong>na</strong>ta pravednost<br />

i spored koj praveden e onoj koj e nomimos, koj se odnesuva vo soglasnost<br />

so zakonot. Tugendhat, E. op. cit. str. 319.<br />

627

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!