Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

vo soglasnost so sposobnostite. 636 Do ova opredelba na pravdata Platon
doa|a preku sporedba na razli~nite stojali{ta na likovite od negoviot
dijalog vo koj sekoj ima poinakvo stojali{te. Taka, spored Kefalos
- pravednost e da zboruva vistina i da se pla}aat svoite dolgovi.
Za Polimarh (sinot na Kefalos) - pravednost e sekomu da mu se dade
negovoto: za nego pravedno se samo ~esnosta na trgovcite, individualnoto
ispolnuvawe na obvrskite i delovnite lu|e. Trazimah zboruva za
toa deka zakonot nema nikakva vrska so pravednosta... zakonite na koja
i da e dr`ava, iako se povikuvat na pravednosta, kako na svoja osnovna
institucija i smisla, sekade se samo interes i izraz na vlasta. Mo}ta
go pravi pravoto, a pravednosta ne postoi. 637 Na krajot, spored Sokrat
(vsu{nost, Platon) - du{ata se sostoi od tri dela: telesen del (onoj
koj se gri`i za telesnite, fiziolo{kite potrebi, strasti, apetiti, zadovolstva),
spiritualen del (onoj koj go obezbeduva emocionalniot
potencijal, ~esta, gordosta, borbenosta, smelost, ambicija) i razumski
del (delot na intelektualniot potencijal, znaewa, govor razumot, razboritosta)
- so ogled na toa {to pravednosta na du{ata e koga sekoj
del go dobiva svoeto, odnosno koga sekoj del go raboti ona {to e negovata
zada~a. Istoto e i vo op{etstvoto: pravednosta e koga sekoj ja
vr{i svojata uloga, odnosno svojata rabota. 638 Pritoa, pravdata ne se
sostoi samo vo toa da se zboruva vistinata i sekomu da mu se dade negovoto,
za{to na ludiot da mu se dade oru`je pretstavuva zlo. Pravdata,
isto taka, ne se sostoi nitu vo pravewe dobro na prijatelot i pravewe
zlo na neprijatelot, za{to pravedniot ~ovek ne smee nikomu da
mu pravi zlo, bidej}i zloto nikoga{ ne donesuva dobro. Razvivaj}i gi
natamu svoite idei, Platon istaknuva deka obi~no se misli deka pravdata
e ne{to {to op{testvoto mu go nalo`uva na ~ovekot odnadvor,
kako ne{to {to za op{testvoto, a ne za poedinecot e neophodno i korisno.
Dokolku ~ovekot se dr`i do pravdata, toa e glavno, za{to toga{
od op{testvoto dobiva nagradi i priznanija, a ne zatoa {to toj samiot
~uvstvuva vnatre{na potreba za pravda. Me|utoa, ~ovekot treba da ja
saka pravdata zaradi nea samata, za{to taa e dobro sama po sebe, a ne
zatoa {to ottamu }e ima korist. Storitelite na nepravda pak, se nes-
636
Vo ovaa smisla pravdata zna~i deka sekoj spored vrednosta koja mu
se pridava i spored svoite sposobnosti ja vr{i onaa funkcija za koja e opredelen:
filozofi (zlato), vojnici (srebro) i proizvoditeli (`elezo).
637
Trazimah istaknuva deka pravednosta vo smisla na ~uvawe na pozitivnoto
pravo se sostoi vo korista na posilniot ili so politi~ki re~nik
ka`ano - vo korista na postojnata vlast, i deka nepravednosta e pomo}na od
pravednosta, dava posre}en `ivot i zatoa e pokorisna.
638
Od ovoj aspekt, Platon ja sfa}a{e pravdata kako stale{ki poredok.
Demek: sekoj treba da se odnesuva spored narodnite maksimi - Aj, gledaj si
ja rabotata! Ili: Ne se pikaj kaj {to ne te sobira! Ili, Pu{ti si ja ~ergata
kolku {to si dolg!
361