Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

toa e Sokratovoto tvrdewe: "koj so znaewe pravi zlo, toj e moralno podbar
otkolku onoj koj toa go pravi bez znaewe." Spored ovoj paradoks,
demek toj koj pravi zlo so znaewe go pravi isklu~itelno, spored prilikite,
a vo site drugi slu~ai }e deluva dobro, no onoj koj gre{i od neznaewe,
toj }e prodol`i da pravi zlo, za{to ne ja znae svojata zabluda.
Taka, spored nego, znaeweto e sredstvo i su{tina na moralot. Sepak se
slu~uva lu|eto da mislat deka mnogu znaat {to e najdobro, pa sepak
iako mo`at da go storat, toa ne go pravat, tuku rabotat drugo, za{to
im podlegnuvaat na strastite, t.e. gi sovladuvaat zadovolstvoto i bolkata.
Na pra{aweto {to se slu~uva so lu|eto koga velat deka gi sovladuvaat
strastite i deka ne go pravat ona {to e najdobro iako toa go
znaat, Sokrat odgovara deka im nedostasuva ve{tina na merewe koja im
ovozmo`uva procenka na ~uvstvoto na zadovolstvo i bolka spored nivnoto
vistinsko, a ne spored perspektivno odmereniot odnos na goleminite.
So drugi zborovi, koga ~ovek pravi zlo predavaj}i im se na kopne`ite
i strastite toa zna~i deka mu nedostasuvaat mere~ki ve{tini,
deka kaj nego nema jasno soznavawe na dobroto za{to toj ne se rakovodi
spored objektivnoto soznanie koe e posilno od se, tuku spored subjektivnoto
koje go obmanuva. Koga nekoj e sovladan od strastite, ili so
drugi zborovi koga e poslab od sebesi, toa zna~i deka zgre{il vo izborot
na zadovolstvoto i bolkata za{to nema vistinskoi znaewe. A koga
nekoj e posilen od sebesi, t.e. posilen od strastite, toa zna~i deka
umeel da go izbere vistinskoto zadovolstvo i dobro, za{to ima vistinsko
znaewe. Nikoj, zna~i nema so draga volja da odi vo zlo koga znae
deka e zlo. Na ~ovekot mu e vrodeno me|u dobroto i zloto da go izbira
dobroto, a me|u dve zla pomaloto. Stravot e o~ekuvawe na zlo. Zatoa
nikoj nema da odi so draga volja kon ona od {to se pla{i, koga smee da
odi kon ona od {to ne se pla{i. 28 Za Sokrat, me|u dobroto, ubavoto i
korisno postoi ravenstvo (se {to mu slu`i na odredena cel e dobro, a
ona {to e dobro e istovetno ne samo so ona {to e ubavo, tuku i korisno),
a korista i {tetata se merila za dobroto i zloto. Pokraj toa, postoi
razlika me|u dobroto i prijatnoto: dobroto sekoga{ e prijatno, a
prijatnoto ne sekoga{ e dobro. 29
- Na po~etokot i Platon, se soglasuva so Sokrat pa taka i za
nego dobroto e isto {to i korisnoto i prijatnoto, zna~i {to i zadovolstvoto.
Toj go usvojuva principot na korisnosta i zadovolstvoto
kako osnova i izvor na ~ovekovata dejnost. No, takviot negov stav e
ubla`en so umetni~kata strana, so ubavoto koe go poistovetuva so
korisnoto i dobroto, pa taka ubavoto, dobroto i korisnoto stanuvaat
istovetni poimi. Me|utoa vo Gorgija, Platon go otfrla sfa}aweto
deka prijatniot `ivot zna~i isto {to i ubav `ivot ili dobro. Dodeka
vo Protagora e usvoena oblagorodena i so intelektualizam spoena (do-
90
28
\uri}, M. op. cit. str. 255-257.
29
Ibid, str. 257-258.