Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)
21.11.2015 • Views
Share Embed Flag

Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Uchebnik

Uchebnik

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
zoransulejmanov

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

dopu{ta deka, pri odmeruvaweto <strong>na</strong> nekoi op{ti principi i celi, sudijata<br />

pri re{avaweto <strong>na</strong> nekoi slu~ai pravi ne{to sli~no <strong>na</strong> interpretacijata<br />

<strong>na</strong> Dvorkin. Takvata postapka, spored Hart me|utoa, ne go<br />

izostava vr{eweto <strong>na</strong> diskrecija i ograni~enoto sudsko zakonodavstvo,<br />

za{to, spored nego, za sekoj komplikuvan slu~aj mo`at da se <strong>na</strong>vedat<br />

principi koi }e gi potkrapat alter<strong>na</strong>tivnite re{enija, a sudiite<br />

}e mora da se re{avaat pome|u niv. Nikakov od<strong>na</strong>pred opredelen redosled<br />

<strong>na</strong> prioriteti ne e propi{an. Samo ako za site takvi slu~ai vo<br />

postoe~koto pravo sekoga{ bi mo`el da se <strong>na</strong>jde nekoj edinstveno ureden<br />

zbir <strong>na</strong> poop{ti principi, sudskoto zakonodavstvo bi bilo odvi-<br />

{no. Hart toa mnogu uverlivo go demonstrira <strong>na</strong> primerot <strong>na</strong> Zakonot<br />

za odbeg<strong>na</strong>tite robovi vo tekstot "1776-1976: Pravoto vo perspektiva<br />

<strong>na</strong> filozofijata." 1585<br />

Razlikata vo teorijata <strong>na</strong> presuduvaweto kaj ovie dvajca teoreti~ari<br />

e vo toa {to se postavuvaat granici <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>. I Hart i Dvorpotpolni,<br />

i vo nemo`nost da ja utvrdat presudata sudiite mora da sozdavaat<br />

pravo i da vr{at kvalitativen izbor me|u alter<strong>na</strong>tivite, Hart veli deka<br />

op{testevnite <strong>na</strong>~ela koi rakovodat so izborot <strong>na</strong> sudijata se ve}e prisutni<br />

samo sudiiite treba da gi otkrijat. Sudiite od pravilata samo go<br />

"izvlekuavat" o<strong>na</strong> {to ispravno sfatenoto pravilo ve}e prikrieno go sodr-<br />

`i. Da se <strong>na</strong>re~e toa sudsko zakonodavstvo z<strong>na</strong>~i da se prikrie su{tinskiot<br />

kontinuitet me|u jasnite, standardni slu~i <strong>na</strong> prime<strong>na</strong> <strong>na</strong> pravilata (oblast<br />

<strong>na</strong> jasno, utvrdeno z<strong>na</strong>~ewe <strong>na</strong> izrazite,) i slu~ite od polusenka (oblast <strong>na</strong> neodredeno<br />

z<strong>na</strong>~ewe <strong>na</strong> izrazite, grani~ni slu~ai, penumbra). Po ova, Hart zaklu~uva<br />

deka ottamu {to <strong>na</strong>sproti slepo donese<strong>na</strong>ta odlukata <strong>na</strong> formalisti-<br />

~ki <strong>na</strong>~in (mehani~ka odluka), se <strong>na</strong>o|a odluka do koja se do{lo preku nekoja<br />

koncepcija za toa {to treba da bide (intelektual<strong>na</strong>, racio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> i celishod<strong>na</strong><br />

odluka), ne sleduva deka se raboti za spojuvawe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> i moralot. Vo taa<br />

smisla treba da se vardime od premnogu poednostavenoto tolkuvawe <strong>na</strong> zborot<br />

"treba," veli toj, ne zatoa {to ne mo`e da se razlikuva <strong>pravoto</strong> koe e od <strong>pravoto</strong><br />

koe treba da bide, tuku ottamu {to toa razlikuvawe mo`e da se pravi ne<br />

samo od aspekt <strong>na</strong> moralot, tuku i od aspekt nekoi utvrdeni op{testveni i politi~ki<br />

celi koi vo sebe ne mora da sodr`at moral<strong>na</strong> prikladnost, odnosno<br />

ne mo`at da se bra<strong>na</strong>t od moral<strong>na</strong> pozicija. I nesvesno prodol`uva, so {to<br />

~i<strong>na</strong>m ja uriva celokup<strong>na</strong>ta svoja pozitivisti~ka teorija koga veli: "Za mnogu<br />

odluki mo`e da se ka`e: "Da, ova e ispravno, toa e kako {to bi trebalo da<br />

bide, a mo`e da mislime deka so toa samo e ispolneta nekoja utvrde<strong>na</strong> cel ili<br />

politika, pri {to ne ja zagovarame moral<strong>na</strong>ta prikladnost <strong>na</strong> dade<strong>na</strong>ta politika<br />

ili odluka. Na toj <strong>na</strong>~in sprotivnosta me|u mehani~kata i intelektual<strong>na</strong>ta<br />

odluka mo`e da se poka`e vo nekoj sistem koj slu`i <strong>na</strong> <strong>na</strong>lo{i celi. Taa<br />

ne postoi samo vo pravnite sistemi koi sli~no <strong>na</strong> <strong>na</strong>{iot sistem, vo golema<br />

mera gi priz<strong>na</strong>vaat principite <strong>na</strong> pravdata i moralnite barawa <strong>na</strong> poedincite."<br />

Hart, H. op. cit. str. 77-78.<br />

1585<br />

Ibid, str. 146-150<br />

839

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!