Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

XVII vek, osobeno kaj Pol Holbah (1723-1789), delumno kaj pozitivisti~kata
{kola, za kon krajot na XVII i po~etokot na XIX vek da go
dobie svojot vrv kaj Xeremi Bentam (1748-1831), Rudolf Jering (1818-
1892) i osobeno kaj Xon Stjuart Mil (1806-1873).
1. DEJVID HJUM
Lesno se zabele`uva deka neposrednite i posrednite strasti,
veli Dejvid Hjum, se zasnovani vrz bolkata i zadovolstvoto, a de se
predizvika ~uvstvo od koj i da e vid, potrebno e samo da e dadeno nekoe
dobro ili zlo. Po is~eznuvaweto na bolkata ili zadovolstvoto vedna{
sleduva is~eznuvaweto na qubovta i omrazata, gordosta i smernosta,
~ezneeweto i grozeweto kako i pogolemiot broj na na{ite refleksni
i sekundarni vpe~atoci. 949 Najprirodno i so najmala podgotovka is~eznuvaat
vpe~atocite koi nastanuvaat od dobroto i zloto se neposrednite
strasti: ~ezneeweto i grozeweto, tagata i radosta, nade`ta i stravot,
zaedno so sakaweto. Umot, blagodarej}i mu na eden izvoren nagon
se stremi da se soedini so dobroto, a da izbegne zloto. 950 Koga dobroto
e izvesno ili verojatno, proizveduva radost. Koga e neizvesno proizveduva
nade`. Koga zloto e izvesno ili verojatno, predizvikuva taga ili
`alost. Koga e neizvesno, predizvikuva strav. Me|utoa, pokraj od dobroto
i zloto, ili, so drugi zborovi, od zadovolstvoto i od bolkata,
neposrednite strasti ~esto nastanuvaat i od prirodniot nagon (instinktot)
{to napolno e neobjasnivo. Od toj vid e `elbata za kaznuvawe
na na{ite neprijateli i za sre}a na na{ite prijateli, gladot, lakomosta
i u{te nekolku telesni potrebi. Tie strasti, podobro ka`ano,
proizveduvaat dobro i zlo, i ne proizleguvaat od niv, kako drugite
rodnata religija (Dialogues on natural Religion),
949
"Kako Lok i Berkli, Hjum poa|a od tezata deka site na{i znaewa se
temelat vrz vnatre{noto i nadvore{noto iskustvo, no pritoa se slu`i so poinakva
terminologija: site sodr`ini na svesta koi se rezultat na neposrednoto
zabele`uvawe gi narekuva "vpe~atoci," ili "impresii," a posrednite
sodr`ini na svesta "idei." Pritoa, toj smeta deka sekoe postavuvawe na pra-
{aweto za izvorot na na{eto iskustvo e nedopu{tena metafizi~ka spekulacija.
Nie gi zabele`uvame samo na{ite vpe~atoci i idei. Dali niv gi predizvikuva
nekoj nadvore{en predmet ili samiot na{ um ili nekoj nevidliv ili
nepoznat duh, ili nekoja ~etvrta u{te ponepoznata pri~ina, toa e pr{awe
{to principielno ne e re{livo, pra{awe koe besmisleno e i da se postavuva,
za{to iskustvoto za nego mol~i i mora da mol~i, tokmu zatoa {to nam ni se
dadeni samo na{ite vpe~atocii idei, a ne i materijalnata i duhovnata supstancija
nitu {to i da e drugo." Petrovi}, G. Antologija filozofskih tekstova sa pregledom
povijesti filozofije, [kolska knjiga, Zagreb, 1954 str. 178.
950
Hjum, D. Rasprava o ljusdskoj prirodi, Veselin Masla{a, Sarajevo, 1983.
str. 373. Navedenoto delo na Hjum, za prv pat e objaveno vo 1739-1740 godina.
496