Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

svojata sila i um e sposoben da gi pravi ne e spre~en da go pravi ona
{to mu e volja. Toa e ona {to Hobs go narekuva prirodna sloboda.
Drugiot vid sloboda se sostoi vo sloboda od obvrski, dogovori,
zakoni i se narekuva sloboda na podanikot (gra|aninot). Vo kontekst
na analizata na op{testveno-politi~kite odnosi, Hobs pod sloboda
obi~no ja podrazbira slobodata na podanikot, a koga ja izlo`uva svojata
antropolo{ko-psiholo{ka doktrina, Hobs go upotrebuva zborot
sloboda vo prvata smisla. 794
Po ova stanuva jasno za{to Hobs "poso~uva kon faktot deka negoviot
"sloboden priroden ~ovek" so site svoi nedopirlivi nagoni,
sepak e obdaren so razum. Soo~en so, od nego ve}e formuliranata bezizlezna
sostojba, izrazena kako disjunkcija "Ili otka`uvawe od manifestirawe
na nagonot, ili propast!" - razumot sugerira solucija da se
ostane `iv. Negoviot recept e klasi~en - "Da ne mu go pravi{ na drugiot
ona {to misli{ deka bi bilo lo{o drug da ti go pravi tebe!" Sepak,
zaradi silata na al~nosta, streme`ot kon slavata i sli~no razumot
mora da bide potpren so konkretna sila i zakana, za{to tamu kade
{to nema me~, dogovorot e samo prazen zbor. Na ova mesto toj go izveduva
centralniot argument koj e instanca na post hoc ergo propter hoc."
Imeno, spored Hobs, Ako lu|eto po priroda bea miroqubivi, }e nema-
{e potreba od sila! ]e `iveea vo mir bez prisilba. 795 Takviot mir go
obezbeduva suverenot (monarhot) koj ne e del od op{testveniot dogovor,
tuku negova posledica i koj ima neograni~ena vlast, zatoa {to toj
e zakonot. Poradi toa, pak, "po definicija," ne mo`e da ima nikakvi
"nepravedni zakoni." Zakonite se ednostavno postapka na nametnuvawe
odredeni zabrani i ograni~uvawa. Sledstveno, tie se postapki na nametnuvawe
pravda i nepravda. Kade {to nema zakoni nema nitu pravda,
nema ni nepravda. 796 Suverenot e subjekt na prirodni zakoni koi kako
bo`ji ne mo`at da bidat op{testveno ukinati. No, na zakonite {to samiot
gi pravi - op{testvenite zakoni toj ne mo`e da e pot~inet, bidej}i
toa bi zna~elo da bide pot~inet na sebesi. A toa ne e pot~inetost
tuku - sloboda! Dokolku, pak, zakonot e nad suverenot, toga{ sudiite
koi mo`at da go kaznat, stojat nad suverenot i taka stanuvaat negovi
suvereni. Taka negoviot politi~ki model go podrazbira faktorot na
bezuslovna poslu{nost kako nu`na premisa za stabilno i sre}no funkcionirawe.
Site drugi aspekti na socijalniot `ivot bitno í se podredeni
na osnovnata relacija - apsolutna neprikosnovena vlast na suverenot
i celosnata poslu{nost na subjektite na vlasta. 797 No, pritoa,
kaj Hobs postoi izrazena svesnost za toa deka predavaj}i gi site drugi
prava, ~ovekot ne go predal i na suverenot ne mo`e da mu go predade
426
794
Izlo`eno spored Primorac, I. op. cit, str. 181-190.
795
Muhi}, F. op. cit. str. 84.
796
Ibid, str. 85.
797
Ibid, str. 86-87.