Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Natamu, vo prirodnata sostojba nikoj spored op{ta soglasnost
ne e gospodar na nekoja stvar, nitu po priroda postoi ne{to za {to bi
mo`elo da se ka`e deka mu pripa|a na ovoj ~ovek, a ne na onoj, tuku sî
im pripa|a na site. I zatoa vo prirodnata sostojba ne mo`e da se zamisli
volja sekomu da mu se dade negovoto ili nekomu da mu se grabne ona
{to e negovo. Toa zna~i deka vo prirodnata sostojba ne se slu~uva ni-
{to {to bi mo`elo da se nare~e pravedno ili nepravedno. Me|utoa
toa se slu~uva vo gra|anskata sostojba kade spored op{tata soglasnost
se odlu~uva {to mu pripa|a na ovoj ili onoj. 845 Od ova jasno proizleguva
deka pravednoto i nepravednoto, grevot i zaslugata se poimi, a ne
atributi (osobini) koji ja objasnuvaat prirodata na duhot." 846
Spored nego, aktivnosta na umot e ~ovekova sloboda. 847 Lu|eto
koi se dobri od umot, t.e. lu|eto koi pod vodstvo na svojot um ja baraat
svojata korist, ne sakaat za sebe ni{to {to ne bi go sakale i za ostanatite
lu|e. Toa e povozvi{ena sloboda odo{to tn. sloboda na voljata,
za{to slobodata na voljata ne e slobodna i mo`ebi voop{to nema volja.
I nikoj ne smee da si zamisluva deka zatoa {to ne e pove}e "sloboden"
ne e pove}e odgovoren za svoeto odnesuvawe i za ureduvaweto na
svojot `ivot. Tokmu zatoa {to ~ovekovite dejstvija se determinirani
845
Spinoza celosno se otka`uva od mo`nosta na pravednoto po sebe.
Pravoto i nepravoto, grevot i zaslugata spored nego se poimi koi se javuvaat
duri so nastanuvaweto na ~ovekovoto op{testvoto i ne se atributi koi izrazuvaat
nekoj apsoluten kvalitet na ~ovekovata du{a. Kako i poimite na dobroto
i lo{oto, na redot i neredot, ubavoto i grdoto i poimot na pravednoto
samo e ~ove~ka predrasuda i posledica na toa {to lu|eto site svoi dejstvija
gi vr{at so ogled na postavenite celi. Ne{tata sami po sebe me|utoa ne se
nitu pravedni, niti nepravedni, ni dobri ni lo{i. Ako Spinoza ja otfrli
mo`nosta od postoewe na apsoluten kriterium na materijalnata pravda, i toj
kako i Platon i Aristotel i Paskal ja priznava{e potrebata i postoeweto
na eden op{testven empiriski kriterium na pravedno. Markovi}, B. Pravi~nost
kao misao i pravno iskustvo, str. 262.
846
Spinoza, B. Etika (geometriskim redom izlo`ena i u pet delova podeljena),
Kultura, Beograd, 1959. str. 199-200.
847
Spinoza tvrdi deka ne postoi slobodna volja i deka slobodata e
osoznaena nu`nost (neophodnost). Toj poa|a od u~eweto na fatalizmot (kraen
determinizam) {to zna~i sudbinsaka predopredelenost na site nastani vo
svetot koi so ni{to ne mo`at da se popre~at ili promenat. Ottamu, prostorot
na ~ovekovoto slobodno dejstvuvawe se stesnuva na podra~jeto na duhot.
Spored nego, do slobodata se doa|a so spoznavaweto na boga (Prirodata) preku
koe ~ovekot se pro~istuva od svoite strasti. Vsu{nost, samo bog sekoga{ e
sloboden, za{to dejstvuva spored neophodnosta na svojata priroda, dodeka ~ovek
e sloboden ako ne e prisilen vo svoeto dejstvuvawe {to zna~i samo toga{
koga se rakovodi od svojot razum. Slobodata, spored ova sfa}awe e poznata neophodnost,
a ne izbor me|u pove}e mo`nosti.
445