Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Za da se nadminat, pak, nekoi nelagodnosti od prirodnata sostojba
kako {to ja sfa}al Lok, Nozik zboruva za za{titni asocijacii. Vo
prirodnata sostojba, veli toj, poedinecot mo`e sam da gi ostvari svoite
prava, da se brani, da izdejstvuva nadomest na {teta i da kazni (ili
barem da dade sî od sebe za toa da go pravi). Drugite, na negovo barawe,
mo`at da mu se pridru`at vo taa odbrana i da go otfrlat napadot na
agresorot ili da trgnat vo potraga po agresorot, za{to se gri`at za
op{to dobro na site ili za{to mu se prijateli ili za{to im pomognal
vo minatoto ili zatoa {to sakaat toj da im pomogne vo idnina ili vo
zamena za ne{to. Grupi na poedinci mo`at da sozdadat asocijacii na
zamna za{tita: site }e odgovorat na povikot na koj bilo ~len da mu pomognat
da gi odbrani ili da gi za{titi svoite prava. Vo zaedni{tvoto
e silata. Me|utoa, dve te{kotii gi sledat takvite asocijacii na zaemna
za{tita: 1 0 site sekoga{ mora da bidat podgotveni da odgovorat na
povikot koga }e se uka`e potreba da ja izvr{at svojata zaedni~ka funkcija
(a kako }e se odlu~i koj }e odgovarana povikot za izvr{uvawe
na ovie za{titni~ki funkcii za koi ne e potrebno u~estvo na site
~lenovi?), i 2 0 sekoj ~len mo`e da gi povika svoite so~lenovi na akcija
so tvrdewe deka nekoj gi kr{i ili deka gi povredil negovite prava.
Za{titnite asocijacii nema da sakaat da se dovedat vo situacija tamu
kade {to nivnite kavgaxiski raspolo`eni i paranoidni ~lenovi }e
trepnat so oko da im izlezat vo presret so skok, a i da ne gi spomenuvame
onie ~lenovi koi bi mo`ele da se obidat pod prevezot na samoodbrana
da ja iskoristat asocijacijata za kr{ewe na pravata na drugite.
Problemi }e nastanat i ako dojde do nedorazbirawa me|u dvajca ~lenovi
na ista asocijacija, pa sekoj }e bara od svoite so~lenovi da mu prijdat
na pomo{. Za{titnata asocijacija zaemno bi mo`ela da se obide da
go re{i sudirot me|u svoite ~lenovi so politika na neme{awe. No takvata
politika bi predizvikala nesloga vo asocijacijata i bi mo`ela
da dovede do sozdavawe na podgrupi koi bi mo`ele da se borat me|u
sebe i na toj na~in da predizvika raspa|aewe na asocijacijata. Taa politika
bi gi pottiknala potencijalnite agresori da im se pridru`at
na {to pogolem broj na zaemno za{titni~ki asocijacii so cel da go
obezbedat imunitetot od osveta ili odbrana, a toa sekoga{ bi ja optovarilo
adekvatnosta na postapkata za priem vo ~lenstvo. Ottamu, za{-
titnite asocijacii (re~isi site onie koi }e opstanat) nema da se pridr`uvaat
do politikata na neme{awe: }e se slu`at so nekoja postapka
za da opredelat na koj na~in bi postapile vo situacija koga nekoi ~lenovi
bi tvrdele deka drugite ~lenovi gi povredile nivnite prava. Mo-
`at da se zamislat mnogubrojni proizvolni postapki (na primer, stoewe
na stranata na ~lenot koj prv se po`alil). Me|utoa, mnozinstvoto
lica }e sakaat da im pristapat na asocijaciite koi im se pridr`uvaat
na vistinskata postapka za da odberat ~ija `alba e vtemelena. Koga nekoj
~len na asocijacijata se sudri so ne~lenovi, asocijacijata }e mora
preku nekoja postapka da opredeli koj e vo pravo, ako ni{to drugo
618