Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

- Dali e pravedno ukinuvaweto na partija koja se zalaga za smaluvawe
na pravata na gra|anite ili pu{tawe na istata da pobedi na
izbori od koi taa navistina }e ukine brojni slobodi i prava na gra-
|anite.
- Dali e pravedno da se ograbi apteka za da se ukrade skap lek so
koj }e se spasi bolnoto dete ili sopruga.
So ogled na toa {to iscrpen odgovorot na sekoe od ovie pra-
{awa bara prostor kolku {to e potreben za edan nova, posebna kniga,
smetam deka ovde e bitno: veruavle ili ne, da zaklu~am deka pravdata
mora da ja povrzeme so umot. Za pravdata ne e tolku va`no dali ja ima
ili nema, kolku {to e bitno, kako {to site razumno sakaat da ja ima,
da sakaat razumno i da ja procenuvaat. Nie ubavoto (na primer, ubavata
muzika, m.z.) go zamisluvame pred se kako pretstava na ~uvstvata, a ne
kako pretstava na razumot. 1610 So ogled na toa {to se raboti za procen-
1610
Vo ovaa smisla Didro veli: "Koga velam se {to vo sebe sodr`i ne-
{to {to vo moeto poimawe mo`e da predizvika pretstava na odnos, ili se
{to ja predizvikuva taa pretstava, toa zna~i deka treba dobro da se razlikuvaat
oblicite koi gi imaat predmetite od poimot koj za niv jas go imam. Moeto
poimawe na stvarite ne im dodava ni{to i ni{to ne im odzema. Mislel
ili ne mislel jas na fasadata na Luvr, site delovi koi ja so~inuvaat go imaat
toj i toj oblik, i taka i taka se me|usebno rasporedeni, bilo da postojat lu|eto
bilo da ne postojat taa bi bila ednakvo ubava, no samo za nekoi su{testva
koi bi mo`ele da postojat sozdadeni od telo i du{a kako i nie. Za{to za
drugi su{testva taa fasada bi mo`ela da bide nitu ubava nitu grda, ili duri
da bide grda. Od toa proizleguva deka iako ne postoi nekoe apsolutno ubavo,
vo odnos na nas postojat dva vida ubavo, edno stvarno ubavo i edno zabele`ano
ubavo. Koga velam se {to vo nas budi pretstava na odnos, so toa ne mislam
deka treba da go procenime vidot na odnosite koi vladeat vo edno bitie za da
go nare~eme ubavo. So toa ne baram toj {to }e vidi nekoe arhitektonsko delo
deka mora da bide vo sostojba da go vidi ona {to ni samiot arhitekt ne mo`e
da go znae - deka ovoj del sprema onoj del e kako ovoj broj sprema onoj broj, ili
nekoj koj slu{a nekoj koncert ponekoga{ deka treba da znae pove}e odkolku
muzi~arot, deka toj i toj ton, sprema toj i toj ton e vo odnos od dva sprema
~etiri, ili od ~etiri sprema pet. Dovolno e toj da zabele`uva ili ~uvstvuva
deka delovite na taa arhitektura i tonovite na toa muzi~ko delo imaat odnosi,
bilo me|u sebe, bilo so drugi predmeti. Neopredlenosta na tie odnosi,
lesnotijata so koja gi ~uvstvuvame i zadovolstvoto koje go sledi nivnata percepcija
napravile nie ubavoto da go zamisluvame pred se kako stvar na ~uvstvata,
odkolku kako stvar na razumot. Sekoga{ koga eden princip ni e poznat
od najranoto detstvo, pa od navika brzo i lesno go primenuvame na predmetite
nadvor od nas, nie, smeam da tvrdam, }e veruvame deka vo tie predmeti sudime
spored ~uvstvata: me|utoa svojata zabluda }e mora da ja priznaeme sekojpat
koga slo`enosta na odnosite i novinata na predmetot ja onevozmo`uvaat
neposrednata primena na principot. Toga{ ~uvstvoto na zadovolstvo }e pri-
854