Rijeci i stvari - Monoskop

2
EG Z IS T E N C IJA L N E OSNOVE STRU KTU RALIZM A
ne, nagonima, em ocijam a, predstavama, uspom enam a« (S lika
je ipak nezadovoljavajuća: stom ak ne propušta samo
hranu već je prerađuje i asim iluje, služi kao posrednik,
predstave i uspom ene nisu neartikulisane). T o takvo nesvesno,
strano svem doživljenom , u stvari je »superracionala
n « instrum enat klasifikacije, » in telek t« uvek identičan sam
om sebi, za koga je sve apstraktna relacija, shema. Suština
čoveka je spekulativna kom binatorika, rafinovan splet nesvesnih
n o rm i i zakona: »O b ič a ji su dati kao spoljne n orme,
p re no što proizvode ljudska osećanja«, veze čoveka i
Životinja u totem izm u nisu izraz afektivnog odnosa čoveka
prem a svetu, »n jih o v a čulna stvarnost dozvoljava da se
nazru p o jm o v i i odnosi izgrađeni od spekulativne m is li«, n jih
lju d i ne odabiraju zato što su »bonnes à m anger«, već zato
što su »bonnes à penser«. Sveden na fiziološku funkciju,
mozak neprestano kom binuje binarne sim bole, i on je po
p riro d i m etafizičan. K ao kod elektronskih mašina, ču ln i i
d oživlja jn i sadržaj je irelevantan, isto kao shvatanja i svest
posednika tog mozga-mašine: važno je samo ono što se
da p od vrći m atem atskoj kom binatorici. Z a to između psihoanalitičkog
tretm ana i šamanovog vraćanja nema razlike:
»O d m alog je značaja to što šamanova m ito lo g ija ne odgovara
nekakvoj o b je k tiv n o j s tv a rn o s ti. . . U pita n ju je odnos
sim bola i sim bolisane stvari, ili, da u p otreb im o govor lingviste,
odnos oznake i označenog.«
S u b jek tivn i i individualni fa k to ri igra ju u ljudskom
duhu u tolik o m anju ulogu, u stvari nikakvu, što je kod n orm
alnog čoveka, sve bitno nesvesno, ustrukturisano u kolektiv.
»N orm aln a individualna ponašanja nikad nisu sim bolična
... S im b oličn a su samo anorm alna ponašanja . . . koja
zato što su desocijalizovana ostva ru ju na individualnom
planu ilu ziju autonom neg sim bolizm a«. Ono što se zove »p s i­
hološka fo rm u la c ija « samo je prevođenje na plan individualnog
psihizm a jedne u stvari » sociološke stru k tu re.« Za
razliku od psihoanalize klasičnog tipa, »nesvesno tako p restaje
da bude neiskazivo skrovište individualnih osobenos
t i . .. koje bi čin ile od svakog od nas jedno nezam enljivo
biće. Ono se svodi na term in k o jim označavamo jednu funkciju,
sim boličn u f u n k c iju ... koja se kod svih lju di vrši
shodno istim zakonim a.«
Da dopre do ob jektivn ih saznanja, naučnik m ora ignorisati,
elim inisati m nogo suštinskog u čoveku, kod sebe isto
kao i kod posm atranog objekta, sve intencionirano, sve ži­