Rijeci i stvari - Monoskop

E G Z IS T E N C IJA L N E OSNOVE STRUKTU RALIZM A
25
loška organizacija postaje interni p rin cip objašnjenja, ekonom
ski p rocesi se kristališu ne više oko razmene dobara,
već oko rada i proizvodnje, k o ji sad objašnjavaju i samu
razmenu; stvari se p ovin u ju zakonim a svog vlastitog postojanja,
a ne više zakonim a predstave. Razlika izm eđu neorganskog
i organskog postaje od bitne važnosti, što om o­
gućava nastajanje b io lo g ije sa n jen im p rotivrečn ostim a života
i sm rti, živih bića i sredine. I ekonom ija sa R ikardom ,
pokazuje čoveka k o ji se b o ri p ro tiv sm rti. Za razliku od
prethodnih Fuko nam novi » epistem ološki p ro s to r« prikazuje
kao svojevrstan tragičan p rostor, u kom e stiču prava
građanstva ničeovski i hajdegerovski egzistencijalni p o j­
m ovi. Z a r te tragike i ranije n ije bilo?
Is ti se »ep istem ološk i p re lo m « dešava i sa jezikom . On
više n ije beseda koja služi saznanju sveta, već je i sam
pred m et saznanja: filo lo g ija proučava is to riju reči, in terp
retira n jih o v latentni smisao, form a lizu je njih ovu strukturiranost,
ali od va ja ju ći reči od smisla kako bi ih p risilila
da pokažu samo oblike m isli. Pokušaj da se kroz
dubinu jezika prod re do m isli k oju on nosi, do supstrata
znanja, završava se neuspehom : Marks, N iče i F ro jd pokazuju
da nema adekvatnosti reči i stvari, one adekvatnosti
u k oju je verovala Renesansa. E pistem ološko p o lje rastura
se tako u raznim pravcim a, p retvorivši se u » kabast
p ro s to r«, otvoren u tri dim enzije: na jed n oj se nalaze matem
atičke i fizičke nauke, na d ru goj nauke kao nauka o je ­
ziku, o životu, o p roizvod n ji i raspodeli. Ove dve dim enzije
im aju zajedničko u planu prim ene m atem atike na ono što
se i u d ru g oj d im en ziji da m atem atizirati. Treća dim enzija
jeste dim enzija filosofske m isli, koja deli sa lingvistikom ,
b io lo g ijo m i ek on om ijom zajedničku ?nogućnost da se na
n jo j jave razne filo s o fije života, alijenisanog čoveka, sim ­
b oličkih form i. Sa m atem atikom filosofska disciplina ima
zajedničko plan form a liza cije misli.
Iz tog »epistem ološk og trije d ra « isključene su nauke
o čoveku. One nisu nauke, je r se ne nalaze ni u jed n oj od
spom enute tri dim enzije, već u n jih ovom m eđuprostoru.
Zato su nekoherentne, nečiste, a i štetne, prete da kontam
in ira ju one prave. Otud opasnost »p sih ologizm a «, »sociologizm
a«, svega onog što Fuko naziva » a n trop ologizm om «. Te
pseudonauke o čoveku p o za jm lju ju svoje osnovne p ojm ove
epistem ološkoj dim enziji, na k o jo j se nalaze biologija, politička
ek on om ija i lingvistika, a koje, p o Fukou, nikako ne