Rijeci i stvari - Monoskop

28
SR ETEN M A R IC
filo sofije, pred m et znanja i, u isto vreme, subjekt k o ji saznaje.
Ranije, sm atra Fuko, čovek n ije bio o b je k t misli.
On to postaje otkad, za razliku od epistem e Renesanse i
klasičnog perioda, bića više »n e m anifestuju svoj identitet,
već samo sp oljn i odnos k o ji uspostavljaju sa ljudskim bićem
«. U ru p i što se š iri izm eđu živih bića, predm eta razm
ene i reči, k o ji su napustili predstave na ravni koja je
dotle bila n jih ovo boravište i »p o v u k li se u dubine stvari«,
izbija ljudsko bice. T u se takođe nametnula svest o ograničenosti
( fin itu d e) čoveka, ograničenosti označene prostornošću
našeg tela, k o jim saznajem o modus bića života, kao
što nam je modus proizvod n je dat — tek sada! — sa našom
željom , a modus jezika našom tem poralnošću.
Istovrem en o je tu i k ra j m etafizike: »K a d su em pirijs
k i sadržaji b ili od vojen i od predstave i u vili se u načelo
svog postojanja, m etafizika beskonačnog je postala
beskorisna.« Um esto toga se ja v lja iskušenje da se izgradi
m etafizika života, rađa i jezika. N o to su iskušenja bez rezultata,
je r tu može b iti reči samo o m etafizikam a » m erenim
konačnošću čoveka«. Takva je, na p rim e r — što naroč
ito pogađa Marksa — »m eta fizik a rada k o ji oslobađa čoveka,
da bi se čovek onda, u naknadu, m ogao oslobod iti
rada«.
K ra j m etafizike — F uko ne kaže koje, da li one koja
pretpostavlja Boga? — jeste samo »negativno lice m nogo
kom pleksnijeg događaja u zapadnoj m isli: pojave čoveka«.
On om ogu ću je dve vrste besede, koje se uzajam no neprestano
prepliću. Jednoj je m odel u e m p irijs k o j istini, »č iju
genezu opisuje kako u p riro d i tako i u is to riji«. T o je geneza
p ozitivističk og tipa. D ruga beseda anticipira pozitivističku
istinu, »p od stiče je izdaleka«; to je beseda eshatološkog
tipa. »U stvari«, veli Fuko, »u p ita n ju je ne toliko
alternativa koliko klaćenje svojstveno svakoj analizi koja
vrednuje em p iričk o znanje na nivou transcendentalnog.
O gist K o n t i M arks su p otvrd a činjen ice da su eshatolog
ija . . . i p ozitivizam arheološki nerazdvojni.« U svem u tom e
»p re k ritič k a naivnost vlada bez rivala«.
Da bi se spasla tih naivnih beseda, m oderna misao je
pokušala da izgradi besedu koja bi dozvolila da se čovek
m isli i anališe kao subjekt, koja bi u odnosu na » kvaziestetik
u « i na »k v a zid ija lek tik u « odigrala ulogu analitičke
besede. B ila je to analiza doživljenog —• fenom enologija.