Rijeci i stvari - Monoskop

E G Z IS T E N C IJA L N E OSNOVE STRUKTURALIZM A
5 J
štvim a san o izgubljenom raju, k oji, kako sam veli, n it je
ispred, n iti iza nas, već u nama. Nam bukvare i drugi m ogu
nam samo p o m o ći da naslutim o šta bi m ogla b iti »n ep ok o­
lebljiva osnova pravog ljudskog društva«, da »poznam o našu
pravu p riro d u p re no što je v rtlo g m ehaničke civilizacije
. . . zanavek ne unakazi«. N o sva lutanja i traganja za
izgubljenim m ogu samo da nas obodre da naslutim o m o­
gućnost kakva-takva spasa za nas danas, ili bar za etnologa,
onog k o ji je saznao: »S v e t je počeo bez čoveka i završiće
se bez njega.«
On tu m udrost ipak ne nalazi kod divljaka — životne
situacije su isuviše različite — već u m isli sa kraja dugog
istorijsk og iskustva, u m isli Dalekoga istoka, ü idealu ne-
-delatnosti velikog učenja Tao. K ao i strukturalizam , i budizam
odriče smisao svetu, on je još p re 2500 godina o tk rio
jed in o »ta jn o prisu stvo«, ono »gd e nestaje razlike između
smisla i odsustva sm isla«, veli L evi Stros, k o ji u budizm u
slavi aseksuiranu re lig iju m ira, bez interdikta, žensku, ili
bolje, androginu, re lig iju vraćanja u u trobu m aterinu, relig
iju ne-znanja, odnosno uzajam nog isključenja bitka i
znanja, re lig iju č iji je vrh ovn i c ilj da u b ije u čoveku ono
» m rsko ja «, da ga nauči da »izm eđ u m i i ništa za ja nema
m esta«. Ona je v rlo bliska m arksizm u, m isli L evi Stros, i
jedna i druga su »m e ta fizičk i od govor na prob lem ljudskog
ophođenja«. »Iz m e đ u m arksističke kritik e koja oslobađa
čoveka — naučivši ga da p rivid n i smisao njegovog ponašanja
nestaje čim on pristane da p ro š iri predm et k o ji ispitu
je — i budističke kritik e koja dovršava oslobođenje, nema
p ro tiv re čn o s ti.«
B udistička m udrost, ali i estetska m udrost čoveka k o ji
je razum eo da je sve svetovno taština i da je za život vitalna
šansa da, prekinuv svoju d elotvornost u društvenoj
košnici, spozna suštinu onog što je bio i što je sad, »s ovu
stranu m isli i s onu stranu društva, u kon tem p la ciji jednog
m inerala lepšeg no sva naša dela, u m irisu krina učenijem
od svih naših knjiga, ili u m igu oka otežalog od strpljenja,
vedrine i uzajam nog oproštaja, koje nam n e h o tičn i međusobno
razum evanje dozvoljava da u p u tim o jed n oj m a čki«.
T u su estetska kontem placija i Tao isto. A li kao takvi
— i jedan i druga bliski m istici, katkad čista m istika, to
jest ne s ovu stranu svesti, u nesvesnom, već s onu stranu:
u ekstazi, plod u svesne discipline.