Rijeci i stvari - Monoskop

44
SRETEN M A R IC
snivaju svoje teorije, sm atra — bolešću. Za njega Das Es
soli Ic h werden, nesvesno ono m ora postati svesno ja, i
tek tada se može g o v o riti o čoveku. »N aša terapeutika deluje
p retva ra ju ći nesvesno u svesno«, je r svest definiše čoveka;
nesigurna, uvek ugrožena, ali bez n je čovek n ije čovek.
Is to je tolik o sasvim p roizvoljn a Fukoova tvrdnja
0 kraju svih »çsh a tologija «, i o M arksu k o ji je u X X stoleću
m rtva riba. N ikad na Zapadu n ije bilo više utopističkih
pokreta, bar među mladima, a Marks, ma šta ko o njem u
m islio, zapravo tek u X X stoleću p očin je da živi. Sve silov
itije. B a r na Zapadu nikad se M arks n ije to lik o čitao
1 izdavao kao danas, kad se na njega pozivaju ne samo
m ladi »a p ok a lip tiča ri«, već i stari profesori, i desni k olik o
i levi. S pravom ili ne, izopačavajući ga ili razvijajući, već
kako ko.
»M ožd a ste, pod teretom svega što ste rekli, u b ili B o­
ga«, p oru ču je Fuko ljudim a, »a li ne m islite da ćete sa svim
što ste rek li načiniti čoveka k o ji će živeti duže nego B og.«
Šta će b iti sa Ijudim a-živim leševima k o ji će p rod u žiti da
Životare i posle svoje sm rti, on ne veli. I H egel je bio zam
islio m učan kraj is to rije i k ra j um etnosti, ali je ostavio
lju d im a da udobno žive kao isto rijs k i penzioneri. Fukoa,
bar zasada, ljudske egzistencije i svesti m nogo ne interesuju.
»S tra s t za sistem « k o ji on prok la m u je m ože b iti sam o
strast odabranih. Uglavnom profesora filosofije.
Svakako, on još n ije rekao poslednju reč. »O va knjiga
je tu «, veli, »da bi otklon ila neke prethodne teškoće.« Na
veliko pitanje, koje ipak niko ne može zaobići, pa ni sa
m rtv im čovekom na rukama, o »v e lik o j istorijsko-transcend
entalnoj sudbini Zapada« postoji, veli on, »sa m o p o litičk i
odgovor. Zasada taj od govor odlažem o«. A li m i sm o svi
od M arksa bar jedno n aučili: kakva je teorija, kakav je
te o rijs k i odgovor, takva m ora b iti i politika, takav m ora
b iti i p o litič k i odgovor, pa je teško zam isliti kakav p o litički
od govor može dati teorija koja odbija da m isli »p r o ­
blem e odnosa čoveka i sveta, p rob lem stvarnosti«. Nem a
sum nje da će »p o litič k i o d g o v o r« m ora ti da stavi u pitanje,
pa i da se odreče od m nogo čega već rečenog u F u k o o v o j
te o riji, m nogo čega bitnog. Pam etan kao što je, on to već
i predviđa: » N em a sum n je«, veli, » m nogi, kao ja, pišu da
ne bi im a li lika. N e p ita jte m e ko sam, ne recite m i da
ostanem kakav sam: to je m ora l zvaničnih ličn ih podataka,
on važi za našu ličnu kartu. Neka nas ostavi na m iru kad