Rijeci i stvari - Monoskop

E G Z IS T E N C IJA L N E OSNOVE STRU KTU RALIZM A
mu, m i i danas uglavnom m islim o »d iv lju m isao«. Izm eđu
n je i izvesne naše današnje m isli, tehnicističke, racionalno
proizvođačke, razlika je samo u prilagođenosti; ta naša
misao je »p rip ito m lje n a « d ivlja misao, u c ilju »u čin k a «.
0 tom procesu »p rip ito m ljiv a n ja « m nogo ne govori. Na
jednom m estu on priznaje da p o s to ji »ta čka gde mitska
misao prevazilazi samu sebe i, s onu stranu slika koje još
p ria n ja ju uz konkretno iskustvo, posm atra svet pojm ova
oslobođenih od te zavisnosti, p ojm o v a č iji se odnosi definišu
s lo b o d n o . . . shodno uzajam nim srodnostim a ili inkom ­
patibilnostim a u a rh itek tu ri duha. A m i znamo gde se zbiva
taj s ilovit preobražaj: na granicam a grčke m isli, tam o
gde m ito lo g ija abdicira u korist filo s o fije , koja se poja v­
lju je kao preduslov naučne m is li.« O tom » silovitom p reobra
ža ju « prelaska od m itosa na logos pisali su i m nogi
drugi, tum ačeći ga sasvim drugačije, kao jednu od najznača
jn ijih revolu cija u is to riji čoveka. L evi Stros prek o njega
brzo prelazi, iako uzgred priznaje da je to bio jedan »n a ­
predak«. Takva is to rija silovitih, radikalnih preobražaja
bila bi nepodobna za nauku, je r se o n jo j ništa ne bi m oglo
iskazati »g e o m e trijs k im izrazim a . . . p om oću operacija koje
su već jedna algebra«. Otud i ignorisanje i druge jedne
m oćne m itologije, koja sa grčk om još i danas prožim a našu
misao, jevrejske m itologije, gde, isto kao i u grčkoj, nema
m atem atičke veze izm eđu logike i konkretnog karakteristične
za totem izam , u k o jo j, uostalom , uopšte i nema totemizma.
Uz to su J evreji p rv i zam islili da je ljudska istorija
smislena totalnost, č iji se smisao da nazreti kroz sve uzastopne
faze, od početka do kraja istorije. P rv i hegelovci.
*
* *
Fuko je m lađi za nekoliko decenija od Levi Strosa; zalju
b lje n u sistem, on još n ije dogradio svoj. O čigledno je
da se m om entano nalazi pred zidom k o ji m u valja zaobići
ili preskočiti. F ilo s o f u klasičnom smislu, on ne p rim e n ju je
strukturalističke metode, razvija ju ći spekulativno svoju m i­
sao oko osnovnih problem a strukturalizm a. Zato ga Pijaže
1 naziva »stru k tu ra listom bez s tru k tu re«, dok se on sam
srdi što ga slove strukturalistom .
Izm eđu njega i Levi Strosa postoje razlike u shvatanjim
a, počev od osnovnih. Tako, na prim er, Levi S tros afir-