Rijeci i stvari - Monoskop

E G Z IS T E N C IJA L N E OSNOVE STRUKTURALIZM A
čeno, suprotno b eskrajnom ) »đ a negira svoju negaciju i đa
samo postane beskrajno«, u p riro d i je finitude da sprečava
svaki pokušaj čoveka da izb ije iz svojih tmina. » Ona je
prisustvo ništa u srcu ljudske stva rn osti«, veli filosofsk i
rečnik. S m rt i nem isao vladaju životom i m išlju. »Z a r S m rt
n ije ono što kao polazna tačka om ogućava znanje uopšte«,
tvrd i Fuko, »Ž e lja ono što uvek ostaje nem išljeno u m išljen
o m «, a nesvesni Zakon-govor »o n o u čem u svako značenje
im a svoje p orek lo dalje od sebe sama«. Istin a je da n jih
nikad ne srećem o u em p irijsk om znanju, ali zato što su o n i
uslovi svakog znanja o čoveku: »K a d se G ovor ukaže go
a li uzm ičući svakom značenju, kao kakav velik i sistem, despotski
i prazan, kad Ž elja vlada u d ivljem s ta n ju . . . kad
S m rt vlada svakom psihičkom fu n k cijo m i s to ji iznad nje
kao njena n o rm a . . . onda spoznajem o ludilo u njegovom
današnjem o b lik u «, spoznajem o ga kao istinu savrem enog
čoveka, kao njegov drugi lik. E tn o lo g ija takođe traži danas
svoj p red m et u nesvesnim procesim a jedne kulture, i n ju
m ožem o definisati kao »sistem kulturalnih nesvesnih«, zato
je ona, kao i psihoanaliza, nauka u pravom smislu, bez
čoveka, bez subjekta.
Sve je to tako rečito i pesnički da čitalac teško odoleva.
N o ipak m ora da se pita — zašto bi to bila svojstva
samo m od em e episteme. Za r S m rt, Želja i Zakon ne vladaju
čovekom otkako je čovek, ili bar otkako je civliza cije;
nisu li on i harali i u V avilonu i u S od om i i G o m o ri i u
A leksandriji i R im u , i gde sve ne. P re bi se složio sa L evi
Strosom , po kom e to vrzino kolo počinje, kao i za Rusoa,
otkako sm o izišli iz idile neolitikum a, ili sa K irk e g o ro m : od
Adama i E ve — posle raja.
P rilič n o je teško p ra titi Fukoa kad govori o tnodern
o j filo s o fiji. T u se analiza osniva na n jegovom shvatanju o
p riro d i jezika, a on čas uzima jezik onako kako ga tretira
izvesna lingvistika — kao p rob lem relacija elemenata strukture
— , čas opet g o v o ri o bitku jezika, što je možda hajdegerovski,
svakako ne strukturalistički. Uz to je u svemu
tom e v rlo eluzivan, neizrečen. B itn o je čin i m i se ono što
i sam Fuko pod vla či: kritika subjektivizm a, koja se, veli,
zasnovala ne sa D ekartom , kao što se obično m isli, već
negde sa K antom , na praznini, u o n o j ru p i između biologije,
ekonom ske m isli i filologije. K ako te nauke im a ju za osnov
čoveka, tek one su om ogućile da čovek postane p rob lem