Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

evizor treba da obezbedi nezavisan nadzor svih budžetskih troškova javnih fondova.
Takođe, on vrši redovne revizije i objavljuje godišnje izveštaje za svaku državnu instituciju
i preduzeće, koji se finansiraju iz konsolidovanog budžeta Kosova (Zakon o
Generalnom revizoru 2008). Agencija za borbu protiv korupcije vrši istrage o korupcijskim
aferama. Ona je dužna da istraži sve navode protiv zaposlenih u javnom sektoru
koji su u vezi sa mogućim zloupotrebama državnih fondova ili nepotizmom (Zakon o
Agenciji za borbu protiv korupcije 2009).
I Generalni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije relativno redovno podnose
Parlamentu godišnje izveštaje. Dešava se, međutim, da Parlament odloži diskusiju o
tim izveštajima. Do toga dolazi, jer politički akteri vrše pritisak na ove institucije da nalaze
u izveštajima doteraju u skladu s njihovim pojedinačnim ili partijskim interesima
(Kosovski centar za bezbednosne studije 2010). U ovim izveštajima iznose se podaci o
tome kako bezbednosne institucije nisu delotvorne, kako loše upravljaju i kako zloupotrebljavaju
javne fondove, te se navode preporuke o tome kako da ih efikasnije troše.
U izveštajima se, pored toga, navodi da bezbednosne institucije, u većini slučajeva,
reaguju na iznesene preporuke.
4.3. Sudska kontrola
Sudski sistem na Kosovu je najkrhkiji sektor u zemlji. Neprestano je izložen kritici zbog
svoje nedelotvornosti, duboko ukorenjene korupcije i nedostatka stručnosti. Trenutno
je u procesu opšte reforme, koja bi trebalo da bude završena do 2013. godine (Kosovski
centar za bezbednosne studije 2010). Prema Ustavu, Kosovo u principu ima ujedinjen,
nezavisan sudski sistem. Pravosudni sistem trenutno čine Vrhovni sud, okružni i
opštinski sudovi (sudovi opšte nadležnosti), sudovi za prekršaje, kao i Okružni trgovinski
sud (sudovi posebne nadležnosti).
Sudovi imaju posebno važnu ulogu u nadzoru bezbednosnog sektora kada je reč o
korišćenju sile predstavnika policije, tretmanu prilikom zadržavanja i pritvora, kao i o
korišćenju posebnih istražnih mera. Policija Kosova je jedina bezbednosna institucija
koja, u principu, ima pravo da koristi silu. Stražari zaposleni u kosovskim zatvorima
pak imaju ograničena ovlašćenja za upotrebu sile. Tokom 2010. godine u kosovskim
sudovima registrovano je samo jedanaest slučajeva pokrenutih protiv policajaca i nijedan
protiv carinske policije i policijskih službenika u zatvorskim i kazneno-popravnim
institucijama. Uprkos tome, u Izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu, pod nazivom
„Izveštaj o napretku na Kosovu”, u delu posvećenom građanskim i političkim
pravima, navodi se da Vlada Kosova mora učiniti više kako bi se sprečilo mučenje i predupredile
optužbe protiv policajaca i zatvorskog osoblja zbog zlostavljanja i preterane
upotrebe sile (Izveštaj o napretku, EK 2010).
Tretman prilikom zadržavanja i pritvora sledeći je važan aspekt sudske kontrole. Pripadnici
Policije Kosova su jedini ovlašćeni da hapse i drže lica u pritvoru. Prema Zakonu,
uhapšeno lice ima pravo na lekarski pregled i medicinsku negu, uključujući u
to i psihijatrijsko lečenje (Zakon o krivičnom postupku 2004). U različitim izveštajima
navodi se da pritvorske jedinice i tretman u njima polako dostižu minimalne standar-
122