Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Sve to bi ujedno trebalo da suzi prostor za politizaciju i sekuritizaciju javnih zahteva<br />
da se redovno preispituju i ocenjuju dometi reformi u sektoru <strong>bezbednosti</strong>. Ovo<br />
je posebno važno, jer ova reforma spada u domen visoke politike (Hoffmann 1966:<br />
892–908), tj. u oblast javne politike koja je posebno z<strong>na</strong>čaj<strong>na</strong> za suverenost države i<br />
za zaštitu <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnog identiteta njenih žitelja. Utoliko se o<strong>na</strong> razlikuje od tzv. niske<br />
politike, to jest od mera javne politike, koje se bave svakodnevnim životom građa<strong>na</strong><br />
i u kojima su vlasti uglavnom spremnije da dozvole javno preispitivanje dometa svog<br />
delovanja, kao i da prihvate ograničenja nekih svojih <strong>na</strong>dležnosti u procesu među<strong>na</strong>rodnih<br />
integracija. U visoku politiku se <strong>na</strong>jčešće ubrajaju politika <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne <strong>bezbednosti</strong><br />
i spolj<strong>na</strong> politika. Pošto se obe oblasti, u krajnjoj instanci, bave očuvanjem fizičkog<br />
opstanka političke zajednice i legitimišu ga, često su izuzete iz javnog i kritičkog<br />
preispitivanja. Dodatnu prepreku javnom propitivanju čini i to što su ovo oblasti koje<br />
su veoma često <strong>na</strong>bijene emocijama, predrasudama, verovanjima i ideologijom. Da bi<br />
rasprava o ovim temama ipak bila zasnova<strong>na</strong> <strong>na</strong> racio<strong>na</strong>lnim argumentima, potrebno<br />
je raspolagati sistematično prikupljenim podacima i jasnim kriterijumima za merenje<br />
uspeha i neuspeha u svakoj od ovih oblasti. Ovo je posebno važno za mlade demokratije<br />
kakva je srpska i za države Zapadnog Balka<strong>na</strong>, u kojima je postkonfliktni kontekst<br />
učinio da se o pitanjima <strong>bezbednosti</strong> još uvek razgovara uglavnom iz kolektivističkih i<br />
etno<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lističkih perspektiva. Informacije o tome koji je bezbednosni akter <strong>na</strong>dležan<br />
za koji domen, koje su njihove <strong>na</strong>dležnosti, ko kontroliše različite činioce i koliki<br />
su njihovi budžeti nisu javno dostupne. Ovaj nedostatak transparentnosti ograničava<br />
<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lni <strong>na</strong>dzor <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> (uključujući u to i <strong>na</strong>dzor građanskog <strong>sektora</strong>),<br />
a ograničava i izgradnju poverenja koje je neophodno za regio<strong>na</strong>lnu saradnju u oblasti<br />
<strong>bezbednosti</strong>. Tako je nezavisno mapiranje <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> u svakoj od zemalja<br />
Zapadnog Balka<strong>na</strong> bilo sastavni deo početne faze projekta, što je kasnije olakšalo<br />
merenje i ocenjivanje.<br />
Društva Zapadnog Balka<strong>na</strong> nemaju dugu tradiciju građanskog učestvovanja u <strong><strong>na</strong>dzoru</strong><br />
upravljanja sektorom <strong>bezbednosti</strong>. Posledica toga je da tradicio<strong>na</strong>lni akteri <strong>bezbednosti</strong><br />
imaju z<strong>na</strong>tno više kredibiliteta i iskustva nego veći<strong>na</strong> organizacija civilnog društva.<br />
Nadamo se da će <strong>na</strong>š Indeks reformisanosti <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> (IRSB) doprineti rastu<br />
ugleda organizacija civilnog društva u stručnoj i široj javnosti u njihovim društvima.<br />
Stoga očekujemo da će iznošenje empirijskih podataka pomoći stvaranju okruženja u<br />
kojem je diskurs moguće zasnovati <strong>na</strong> racio<strong>na</strong>lnim argumentima i <strong>na</strong> istraživanju koje<br />
je moguće ponoviti i time proveriti. Svaka preporuka zasnova<strong>na</strong> <strong>na</strong> <strong>na</strong>šem istraživanju<br />
dobija kredibilitet, zahvaljujući činjenici da su dokazi sistematično prikupljani i da su<br />
korišćeni jasni parametri za merenje uspeha ili neuspeha reforme <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong>.<br />
13. Izazovi i ograničenja primene metodologije<br />
Glavni izazovi pred kojima smo se <strong>na</strong>šli prilikom sprovođenja ovog metodološkog<br />
okvira bili su: zavisnost od javno dostupnih izvora, zbirno ocenjivanje čitavog <strong>sektora</strong><br />
i sveobuhvatno razumevanje raznolikih obeležja različitih aktera u bezbednosnom<br />
sektoru.<br />
264
Change language