Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

(2003), te zakoni koji se odnose na rad manjih obaveštajnih i bezbednosnih službi
(videti uokvireni tekst 2) (Dyrmishi 2001).
Kada je reč o ex post nadzoru, treba istaći da je jedan od glavnih nedostataka nemogućnost
primene odredbe kojom se Vojna obaveštajna služba obavezuje na to da
jednom godišnje podnosi izveštaj Parlamentu. Iz nekog neobjašnjivog razloga, ni od
ministra odbrane ni od direktora Vojne obaveštajne službe nikad nije zahtevano da
podnesu izveštaj Parlamentu. 31 Ostali mehanizmi, kao što su interpelacija, saslušanja u
vezi sa određenim obaveštajnim pitanjima ili inspekcije obaveštajnih službi, tek treba
da postanu instrumenti parlamentarne kontrole.
(3) Odbor za nacionalnu bezbednost je glavno telo odgovorno za kontrolu i nadzor
obaveštajnih službi, koje ima pravo da održava neposredan kontakt sa službama. Pored
njega, tu su i Odbor za pravna pitanja, državnu administraciju i ljudska prava i
Odbor za ekonomiju i finansije, koji posredno kontrolišu zakone o osnovnim pravima
i budžetu tako što izveštavaju nezavisna nadzorna tela. Učinak odbora najviše zavisi
od stručnosti poslanika, dok su administrativne strukture oduvek bile slabe (Berberi
2003). Svaki stalni odbor ima podršku savetničkih jedinica, ali te jedinice nemaju uvek
dovoljan broj zaposlenih, a i oni se često menjaju, što slabi institucionalno pamćenje
i stručnost. Česte promene zaposlenih dovele su do toga da se kadar ovih institucija
bira po partijskoj liniji, zbog čega opozicija ne može da veruje u njihovu podršku i
stručnost.
Tokom analize parlamentarne dokumentacije i nakon obavljenih razgovora otkriveno
je da ne postoji praktična saradnja između tri pomenuta parlamentarna odbora.
6.4. Nezavisne nadzorne institucije
Najvažnija tela zadužena za nadzor obaveštajnih službi jesu Narodni advokat i Vrhovna
državna revizorska institucija.
Narodni advokat ovlašćen je da kontroliše da li obaveštajne službe primenjuju zakone
o osnovnim pravima i slobodama (Ustav Albanije, čl. 60–63). Institucija Narodnog advokata
ima pravo da pristupa poverljivim informacijama, pravo da sprovodi inspekcije
prostorija obaveštajnih službi i pravo da predstavnike tih službi poziva na ispitivanje
(Zakon o Narodnom advokatu 1999: čl. 18–20). Broj žalbi upućenih Narodnom advokatu
i opseg njegovih aktivnosti je, ipak, ograničen. Od 2001. do 2009. godine Narodni
advokat obradio je samo šezdeset pet žalbi. Reč je, uglavnom, o radnim sporovima
između zaposlenih u Službi i Službe (Narodni advokat Albanije 2001–2009). Vojna obaveštajna
služba i ostale obaveštajne službe nisu predmet nadzora Narodnog advokata.
31 Ovo se može objasniti i činjenicom da su sposobnosti i resursi Vojne obaveštajne službe prošireni tek
tokom poslednjih nekoliko godina, dok je Parlament bio usredsređen isključivo na Državnu obaveštajnu
službu. U septembru 2011. godine, Odbor za nacionalnu bezbednost je prvi put tražio od ministra
odbrane da podnese izveštaj o aktivnostima Vojne obaveštajne službe.
36