Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
2. Ustav<strong>na</strong> i politička sce<strong>na</strong><br />
Prema albanskom Ustavu iz 1998. godine, politička vlast je podelje<strong>na</strong> <strong>na</strong> zakonodavnu,<br />
izvršnu i sudsku. Izvršnu vlast bira Parlament, a dele je Vlada i predsednik. Vladu<br />
bira Parlament apsolutnom većinom glasova svih poslanika, a predsednika bira <strong>na</strong>jmanje<br />
tri petine ukupnog broja poslanika. 5 Zakonodavnu vlast dele Vlada, Parlament<br />
i predsednik. Vlada predlaže <strong>na</strong>crte zako<strong>na</strong> Parlamentu, a predsednik ratifikuje sve<br />
zakone koje Parlament usvoji. On ima pravo <strong>na</strong> stavljanje jednog veta. Na čelu Vlade<br />
<strong>na</strong>lazi se premijer koji, zajedno s ministrima, formira Savet ministara Albanije. Odluke<br />
koje usvoji ovaj Savet predstavljaju, posle zako<strong>na</strong> koje usvoji Parlament, <strong>na</strong>jvažnija<br />
normativ<strong>na</strong> akta. 6<br />
Uprkos ovim uravnoteženim ustavnim odredbama, izvrš<strong>na</strong> vlast, a posebno premijer,<br />
pokušali su da kontrolišu zakonodavstvo i sudstvo, te su se vremenom pokazali kao<br />
domi<strong>na</strong>ntni akteri. Strogom kontrolom svojih partija premijeri su kontrolisali ministre<br />
i donošenje odluka Saveta ministara Albanije. Takvo ustrojstvo dovelo je do toga da<br />
uloga ministara bude uglavnom ograniče<strong>na</strong> <strong>na</strong> implementaciju, a mnogo manje usmere<strong>na</strong><br />
<strong>na</strong> izbore politika i donošenje odluka.<br />
Domi<strong>na</strong>nt<strong>na</strong> pozicija premijera uticala je i <strong>na</strong> odnose s predsednicima. Ustavno ovlašćenje<br />
predsednika da imenuje ili nominuje šefove bezbednosnih i sudskih institucija<br />
uzrokovalo je sukobe s premijerima, koji su ova imenovanja shvatali kao njegov <strong>na</strong>čin<br />
da utvrdi kontrolu <strong>na</strong>d ovim institucijama. 7<br />
Nedostatak demokratske tradicije i nepostojanje z<strong>na</strong>čajne političke većine <strong>na</strong>kon izbora<br />
doveli su do toga da u poslednjih dvadeset godi<strong>na</strong> budu formirane jake vlade.<br />
Tako je <strong>na</strong>stala politička kultura, u kojoj je bilo malo prostora za konsenzus. Uobičajeno<br />
je da veći<strong>na</strong> u Parlamentu usvaja zakone i politike bez pokretanja debate, dok ih<br />
opozicija bez razmatranja odbija ili bojkotuje. Opozicija obično usvaja reakcio<strong>na</strong>r<strong>na</strong><br />
sredstva, uključujući u to i štrajkove glađu ili boravak <strong>na</strong> ulicama (BBC 2010).<br />
Ova borba za moć se <strong>na</strong>stavlja, a poslednja dopu<strong>na</strong> Ustava (Zakon o izme<strong>na</strong>ma i dopu<strong>na</strong>ma<br />
Zako<strong>na</strong> 8417 – Ustav Republike Albanije iz 1998) smatra se pokušajem povećanja<br />
uticaja premijera <strong>na</strong> sopstvenu političku partiju, <strong>na</strong> predsednika države, <strong>na</strong><br />
Parlament i, <strong>na</strong> kraju, <strong>na</strong> sudstvo (Moniquet 2008).<br />
5 Želja da se osvoje tri petine poslaničkih mesta u Parlamentu ostavljala je posledice <strong>na</strong> albanske političke<br />
procese duže od jedne decenije. Od 2008. godine ustavnim amandmanima uvede<strong>na</strong> je mogućnost<br />
sprovođenja trećeg izbornog kruga za izbor predsednika, gde je potrebno dobiti apsolutnu većinu.<br />
Treći krug se sprovodi ukoliko su prva dva kruga, u kojima je potreb<strong>na</strong> kvalifikova<strong>na</strong> veći<strong>na</strong>, bila neuspeš<strong>na</strong>.<br />
Uvođenje amandma<strong>na</strong> izazvalo je neujed<strong>na</strong>čene reakcije, a veći<strong>na</strong> ih smatra pokušajem vodećih<br />
političkih partija da kontrolišu izbor predsednika.<br />
6 Savet ministara ne može kontrolisati regulativu vezanu za sudstvo, zakonodavstvo i neke nezavisne<br />
institucije.<br />
7 Predsednik ima ovlašćenje da – uz saglasnost skupštine – imenuje komandanta Generalštaba Oružanih<br />
s<strong>na</strong>ga Albanije, direktora Državne obaveštajne službe, javnog tužioca i sve druge tužioce, članove<br />
Ustavnog suda Albanije i Vrhovnog suda, kao i sve sudije, <strong>na</strong> predlog Visokog saveta sudstva. Uz to,<br />
pokazalo se da je ovlašćenje koje predsedniku omogućava da odobrava zakone z<strong>na</strong>čajno, posebno u<br />
slučajevima kad su zakoni kontroverzni i izglasani malom većinom.<br />
18
Change language