Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

Albanija
njeni u različitim ministarstvima nikada nisu sprovedeni. Bitka za moć koja se vodila
između premijera i predsednika imala je domino efekat i uticala na ukupno stanje i
funkcionisanje oblasti odbrane. Premijer je 2005. godine osnovao Odbor za politiku
nacionalne bezbednosti, koji u osnovi ima savetodavnu ulogu i koji može da odobrava
dokumente. Osnivanje Odbora nije utemeljeno na Ustavu, te je akt dupliranja institucija,
što ukazuje na raskorak koji postoji između ustavnih odredaba i političke prakse
u Albaniji (Pietz i Remillard 2009).
Ministar odbrane je civil i u periodu mira on je najviši zvaničnik u sistemu odbrane, u
čijem sastavu se nalaze i Oružane snage. 11 Odgovora Parlamentu, predsedniku i premijeru
za primenu odbrambene politike. On ima ovlašćenja da predlaže odbrambenu
politiku, budžet, vojna postavljenja (osim za čin generala) i vojne atašee. Komandant
Generalštaba za svoj rad odgovora ne samo predsedniku i premijeru, već i ministru
odbrane.
4.3. Parlamentarna kontrola i nadzor
Parlament je najvažnija institucija za nadzor vojne organizacije. 12 Da bi bila osigurana
transparentnost rada i odgovornost vojske, parlamentarni Odbor za nacionalnu
bezbednost 13 razmatra i odobrava nacrt budžeta Oružanih snaga, nadgleda primenu
budžeta odbrane, proverava primenu politika, zahteva objašnjenje od ministra odbrane
i daje preporuke. 14
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu
U praksi je, međutim, Parlament imao marginalnu ulogu prilikom nadziranja Oružanih
snaga i provere odbrambenog budžeta. Odobravanje budžeta najčešće je bilo formalno,
te poslanici nisu bili voljni, niti su imali moći da uvedu suštinske promene. 15 Debate
koje su vođene bile su uopštene i nisu bile previše okrenute razmatranju budžeta.
Poslanici koji čine većinu u Parlamentu posebno nisu bili spremni da kritikuju vladine
predloge, što je vremenom dovelo do poistovećivanja partije i države.
Prilikom nadzora Oružanih snaga Parlament se, zbog nedostatka resursa, nije oslanjao
na raznovrsne nalaze eksperata, informacije i analize. On se, stoga, prilikom nadzora
oslanjao na podatke koje je dobijao od izvršne vlasti i vojske, iako su upravo to institucije
koje bi trebalo da budu odgovorne Parlamentu i koje bi on trebalo da nadzire
(Gumi 2003).
11 Ministar je za primenu odbrambene politike odgovoran Parlamentu, predsedniku i premijeru.
12 Dok je izvršna vlast odgovorna za sveukupno upravljanje sektorom bezbednosti i za kontrolu njegovog
rada, kao i za formulisanje i implementaciju bezbednosnih politika na svim nivoima, zadatak
parlamenta je da usvaja zakone, podržava politike i odobrava budžet.
13 Odbor za pravne poslove, državnu administraciju i ljudska prava i Odbor za ekonomiju i finansije
su, takođe, deo nadzornog mehanizma. Ovom prilikom bavićemo se radom parlamentarnog Odbora
za nacionalnu bezbednost.
14 Ova uloga Parlamenta istaknuta je i u Zakonu o ovlašćenjima, komandnoj vlasti i strateškom usmerenju
Oružanih snaga.
15 Ovo je zaključak koji se može izvesti iz diskusija o budžetu Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih
poslova i NIS-a iz 2009. godine, kao i iz zabeleški sa sastanka Odbora za nacionalnu bezbednost,
održanog 25. novembra 2008. Autori su zadržali zapisnike s ovih sastanaka.
23