Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ocene<br />
Cr<strong>na</strong> Gora<br />
nja eksperata za fi<strong>na</strong>nsijska pitanja u oblasti revizije i <strong>na</strong>dzora fi<strong>na</strong>nsijskog<br />
poslovanja.<br />
• Potrebno je izvršiti reviziju Zako<strong>na</strong> o budžetu u onom dijelu u kom bi se ostavilo<br />
više vreme<strong>na</strong> za rasprave o sadržaju budžeta u Skupštini.<br />
• Treba uspostaviti bližu saradnju između Odbora za bezbjednost i odbranu,<br />
Odbora za ekonomiju, fi<strong>na</strong>nsije i budžet i Odbora za ljudska prava i slobode<br />
kako bi se povećali <strong>na</strong>dzor i praćenje <strong>sektora</strong> bezbjednosti.<br />
• Treba poboljšati stručne kapacitete Odbora za bezbjednost i odbranu povećanjem<br />
broja zaposlenih ili dovođenjem stručnjaka za različita pitanja za koje je<br />
Odbor <strong>na</strong>dležan.<br />
• Rad Odbora za odbranu treba da bude javniji, a <strong>na</strong>ročito je važno objavljivanje<br />
stenograma i detaljnijih bilježaka sa sjednica Odbora koje su otvorene za<br />
javnost.<br />
OPŠTA TRANSPARENTNOST ocje<strong>na</strong>: 2<br />
Zaključni izvještaj<br />
Uprkos tome što postoji normativni okvir, neusklađenost zako<strong>na</strong> koji regulišu<br />
slobodan pristup informacijama od javnog z<strong>na</strong>čaja, kao i nedovoljno razvijeni<br />
institucio<strong>na</strong>lni mehanizmi, doveli su do relativno loših rezultata kada je u pitanju<br />
ukup<strong>na</strong> transparentnost <strong>sektora</strong> bezbjednosti, u periodu <strong>na</strong>kon što je Cr<strong>na</strong><br />
Gora povratila svoju nezavisnost 2006.<br />
<strong>Alma<strong>na</strong>h</strong> o <strong><strong>na</strong>dzoru</strong> <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> <strong>na</strong> Zapadnom Balkanu<br />
„Pravo građani<strong>na</strong> da z<strong>na</strong>” garantovano je Ustavom Crne Gore i posebnim zakonom<br />
koji je usvojen 2005. Iako se sredstva za sprovođenje ovog zako<strong>na</strong> razlikuju,<br />
postoje z<strong>na</strong>čajni nedostaci u zakonu, koji loše utiču <strong>na</strong> njegovo djelotvorno<br />
sprovođenje. Najveći broj zahtjeva za slobodan pristup informacijama dolazi od<br />
organizacija civilnog društva, dok je broj građa<strong>na</strong> koji koriste ovaj mehanizam<br />
veoma mali. Evidentan je visok proce<strong>na</strong>t „ćutanja administracije” u vezi sa<br />
podnijetim zahtjevima, dok se informacije često klasifikuju kao „poverljive”.<br />
Dosadašnja praksa pokazuje da je uloga Upravnog suda, koji je <strong>na</strong>dležan za<br />
sudsku zaštitu podnosilaca zahtjeva za slobodan pristup informacijama u administrativnim<br />
postupcima, imala određeni z<strong>na</strong>čaj. Međutim, kazne<strong>na</strong> politika je<br />
još uvijek neadekvat<strong>na</strong>, dok je proce<strong>na</strong>t nepostupanja po odlukama Administrativnog<br />
suda prilično visok. Smatra se da policija i Ministarstvo unutrašnjih<br />
poslova <strong>na</strong>jviše krše zakon, dok se predsjednik Crne Gore smatra pozitivnim primjerom.<br />
Sve češće postoje inicijative koje uglavnom dolaze iz civilnog društva,<br />
a koje se odnose <strong>na</strong> uspostavljanje nezavisnog orga<strong>na</strong> kao što je Poverenik,<br />
kakav postoji u Sloveniji i Srbiji. On bi trebalo da osigura dosljedno sprovođenje<br />
datog zako<strong>na</strong>.<br />
Zakonski okvir koji reguliše sferu zaštite ličnih podataka – Ustav Crne Gore i<br />
poseban zakon koji se odnosi <strong>na</strong> ovu oblast – u velikoj meri je usaglašen sa<br />
među<strong>na</strong>rodnim standardima. Agencija za zaštitu ličnih podataka ima funkciju<br />
<strong>na</strong>dzornog orga<strong>na</strong>. Sastoji se od Savjeta – čine ga predsjednik i dva čla<strong>na</strong> – koje<br />
je imenovao Parlament Crne Gore i od direktora Agencije. Iako je samo 35%<br />
radnih mesta u okviru <strong>na</strong>dležnosti Agencije klasifikovano, njeno djelovanje je<br />
pozitivno ocijenjeno. Svest građa<strong>na</strong> o važnosti zaštite ličnih podataka jeste <strong>na</strong><br />
niskom nivou i ovo je, uz njegov kredibilitet, <strong>na</strong>jveći izazov koji se <strong>na</strong>lazi pred<br />
ovim novoformiranim organom.<br />
Pitanje zaštite klasifikovanih podataka takođe je regulisano zakonom koji je<br />
u procesu usvajanja usklađen sa EU i NATO standardima. Zakon o tajnosti podataka<br />
usvojen je 2008. i izmijenjen i dopunjen godinu da<strong>na</strong> kasnije. Usvojeni<br />
297
Change language