Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
7. Zaključak<br />
U Albaniji postoji zakonski okvir kojim je regulisan demokratski <strong>na</strong>dzor bezbednosnih<br />
institucija, kao i mehanizmi pomoću kojih se, u osnovi, obezbeđuje odgovornost pomenutih<br />
institucija. Iako je potrebno dodatno u<strong>na</strong>prediti zakonodavstvo, problem i<br />
dalje predstavlja prime<strong>na</strong> postojećih zako<strong>na</strong> i politika.<br />
7.1. Oružane s<strong>na</strong>ge<br />
Postoji raskorak između formalnih procesa i zako<strong>na</strong> i postojeće prakse. Parlamentar<strong>na</strong><br />
kontrola i <strong>na</strong>dzor ne funkcionišu dobro zbog mnogih faktora, kao što je, <strong>na</strong> primer,<br />
nedostatak resursa i stručnosti, posebno u oblasti odbrane. Zbog političkih interesa,<br />
poslanicima nedostaje volja da pozovu Vladu <strong>na</strong> odgovornost.<br />
Domi<strong>na</strong>cija izvršne vlasti <strong>na</strong>d Parlamentom podrila je demokratsku odgovornost Oružanih<br />
s<strong>na</strong>ga. Uz to, borba za moć između premijera i predsednika negativno je uticala<br />
<strong>na</strong> rad Nacio<strong>na</strong>lnog saveta bezednosti, koji je ostao disfunkcio<strong>na</strong>lan.<br />
Dosta je povećano poverenje u nezavisne institucije, kao što su Narodni advokat i<br />
Vrhov<strong>na</strong> držav<strong>na</strong> revizorska institucija. O tome svedoči i veći broj žalbi upućenih Narodnom<br />
advokatu, kao i porast broja preporuka koje je dala Držav<strong>na</strong> obaveštaj<strong>na</strong><br />
služba, a koje su kasnije primenili predstavnici bezbednosnog <strong>sektora</strong>. I jednoj i drugoj<br />
instituciji potrebni su dodatni resursi kako bi poboljšale svoj uči<strong>na</strong>k.<br />
7.2. Policija<br />
Uopšteno govoreći, <strong>na</strong>dzor policije vrši Savet ministara, što baca u senku rad Parlamenta.<br />
Savet ministara odobrava pravni okvir, ali nije previše angažovan u pisanju <strong>na</strong>crta<br />
zako<strong>na</strong>. Parlament se retko protivi i nikad nije odbio <strong>na</strong>crt zako<strong>na</strong> koji je podneo<br />
Savet ministara. Parlamentarni odbori koji se bave <strong>na</strong>crtima zako<strong>na</strong> i praćenjem rada<br />
policije suočeni su s dodatnim izazovima. Na primer, njihove su mogućnosti ograničene<br />
kada je reč o proveri <strong>na</strong>crta zako<strong>na</strong>, nemaju dovoljno kapaciteta i stručnosti itd.<br />
Postoje nezavisni mehanizmi <strong>na</strong>dzora koji se odnose <strong>na</strong> rad policije, ali je njihov<br />
uči<strong>na</strong>k u praksi umanjen. Vladi<strong>na</strong> tela sklo<strong>na</strong> su tome da podrže institucije koje su pod<br />
njihovom kontrolom i koje će Vladi doneti neposrednu političku dobit. Stoga Vlada<br />
<strong>na</strong>stoji da oslabi ulogu Narodnog advokata time što neprestano odlaže postavljenje<br />
direktora ove bitne nezavisne institucije, kao i time što smanjuje njen godišnji budžet<br />
i ljudske resurse.<br />
Iako zakoni o policiji jasno pozivaju <strong>na</strong> zaštitu ljudskih prava i obezbeđuju mehanizme<br />
za tu zašitu, interni i sudski <strong>na</strong>dzor ograničeni su kada je u pitanju obezbeđivanje<br />
pravnog leka za prekršaje pripadnika policije. Uz to, nedostaje javni <strong>na</strong>dzor policije,<br />
koji bi vršile organizacije civilnog društva.<br />
38
Change language