Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Odgovornost zakonskih bezbednosnih činilaca <strong>na</strong> Zapadnom Balkanu<br />
građanskog rata. Prelivajući yu-ratovi, kao i slom države u Albaniji su, uz to, prizvali<br />
i olakšali nepovratnu penetraciju EU i NATO, odnosno SAD <strong>na</strong> (Zapadni) Balkan, <strong>na</strong>d<br />
kojim je od tada raskriljen evroatlantski prekrivač.<br />
Zbog svega ovog, kontekst, tempo, sadržaji i dometi RSB-a u zemljama Zapadnog<br />
Balka<strong>na</strong> bili su, i još uvek jesu, presudno obeleženi trima važnim sličnostima. Prva je<br />
iznedre<strong>na</strong> iz učestvovanja pet zemalja regio<strong>na</strong> – Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova,<br />
Crne Gore, Srbije 192 – u yu-ratovima, odnosno iz direktne izloženosti dve preostale<br />
– Albanije i Makedonije – njihovim posledicama. Druga je pak proizvod činjenice da su<br />
tri nove države (BiH, Hrvatska, Kosovo), kao i njihovi aparati sile, <strong>na</strong>stajale i bile oblikovane<br />
u uslovima masivne, unutrašnje i/ili spoljašnje, upotrebe oružane sile. Odnosno,<br />
činjenice da su država i njeni aparati sile u Makedoniji bili stvarani, a u Crnoj Gori<br />
i Srbiji 193 menjani pod direktnim, a u Albaniji pod indirektnim, uticajem neposrednog<br />
ratnog okruženja (Dyrmishi i dr. 2011: 7–11).<br />
Iz prve dve iznikla je pak treća važ<strong>na</strong> sličnost između konteksta RSB-a. O<strong>na</strong> je posledica<br />
činjenice da je nepovratni izlazak zemalja ZB iz socijalizma bio, zbog ratova i/ili<br />
unutrašnjih sukoba, prvo sprečen i/ili odložen, a potom z<strong>na</strong>tno usporen i višestruko<br />
otežan. U prilog tome išlo je, pored ostalog, odsustvo unutrašnjeg konsenzusa oko<br />
potrebe, ciljeva, <strong>na</strong>či<strong>na</strong> i tempa ukidanja starog poretka. Stoga je u ovim zemljama<br />
tokom 90-ih godi<strong>na</strong> ekonomska i socijal<strong>na</strong> ce<strong>na</strong> postsocijalističke tranzicije – uključujući<br />
u nju i troškove stvaranja, odnosno reforme vojske, policije i službi <strong>bezbednosti</strong><br />
– enormno <strong>na</strong>rasla. Srazmerno tome, opadala je spremnost mesnih žitelja <strong>na</strong> to da<br />
pristiglu cenu dragovoljno plate. Da bude teže, ova je ce<strong>na</strong>, budući u međuvremenu<br />
uveća<strong>na</strong> za ratne gubitke i troškove, višestruko <strong>na</strong>dišla platežne sposobnosti žitelja lokalnih<br />
država. Stoga je stalni rast broja gubitnika tranzicije, u sadejstvu sa pristižućim<br />
posledicama ratova, pogodovao generisanju s<strong>na</strong>žnih unutrašnjih pretnji po ličnu i kolektivnu<br />
bezbednost. U tome treba tražiti neke od razloga zbog kojih su vlasti u ovim<br />
zemljama bile veoma obazrive prilikom reorganizacije i/ili reforme stečene (zatečene)<br />
vojske, odnosno policije ili službi <strong>bezbednosti</strong>.<br />
<strong>Alma<strong>na</strong>h</strong> o <strong><strong>na</strong>dzoru</strong> <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> <strong>na</strong> Zapadnom Balkanu<br />
Utoliko je formativ<strong>na</strong> faza bila presud<strong>na</strong> za kasnije, doduše nejed<strong>na</strong>ke, tokove i domete<br />
RSB-a u zemljama Zapadnog Balka<strong>na</strong>. To <strong>na</strong>dasve zato što je u njima, za razliku<br />
od zemalja iz Centralne Evrope, a zbog ratnog stanja i/ili okruženja, z<strong>na</strong>tno odložen<br />
i otežan radikalni raskid sa starim poretkom. Odatle je boravak zemalja ZB u raljama<br />
autoritarnog poretka, kome su mesni vlastodršci pokušavali sve vreme da pribave<br />
novi i/ili drugačiji legitimitet 194 , bio z<strong>na</strong>tno produžen. Ne čudi onda to što su se u njima<br />
procesi početne i/ili fingirane demokratizacije i RSB često odvijali <strong>na</strong> dva zaseb<strong>na</strong><br />
koloseka.<br />
192 Ovde ostavljamo po strani raspravu o krivcima za yu-ratove, odnosno rasprave o agresorima i<br />
žrtvama. Isto tako, u ovu skupinu smo uvrstili Crnu Goru i Srbiju, jer su one, nezavisno od tvrdnji svojih<br />
ondašnjih i sadašnjih vlasti, učestvovale u svim ovim ratovima do aprila 1992. godine preko SFRJ, a potom<br />
preko Federalne Republike Jugoslavije (1992–2003).<br />
193 Podsećamo da su one od 1992. godine bile članice Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a od 2003.<br />
pa do 2006. Državne zajednice Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora (DZ SCG).<br />
194 Videti takođe: Knezović i Staničić 2011: 14–16. Oni to opisuju kao polupredsednički sistem sa manjkom<br />
demokratije.<br />
217
Change language