Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ni kvaliteta demokratskog upravljanja u sektoru <strong>bezbednosti</strong>. To je bilo u skladu sa<br />
onom vrstom stručnog z<strong>na</strong>nja koje <strong>na</strong>jčešće postoji u građanskom društvu, kao i sa<br />
<strong>na</strong>dzornom ulogom građanskog društva i ključnim izazovima reformama, tipičnim za<br />
društva u demokratskoj tranziciji. Krajnji cilj bio je da se istraživačima omogući da Indeks<br />
koriste kao platformu za sistematično prikupljanje dokaza <strong>na</strong> osnovu kojih mogu<br />
ciljano praktikovati javni <strong>na</strong>dzor celokupnog <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> u svojim društvima.<br />
Druga velika izme<strong>na</strong> u metodologiji jeste pomeranje sa pristupa koji je bio orijentisan<br />
<strong>na</strong> ocenjivanje pojedi<strong>na</strong>čnih aktera <strong>na</strong> pristup koji je orijentisan <strong>na</strong> ocenjivanje celokupnog<br />
<strong>sektora</strong>. Tokom prve studije postalo je jasno da neki kriterijumi reforme nisu<br />
podjed<strong>na</strong>ko važni za sve aktere i da se ne mogu jed<strong>na</strong>ko primenjivati. Na primer, ne<br />
možemo očekivati da će privatne bezbednosne kompanije (PBK) poštovati iste standarde<br />
transparentnosti rada kao i ustavom ovlašćeni državni akteri koji primenjuju silu<br />
(policija, vojska itd.). Osnovni podaci o privatnim bezbednosnim kompanijama, kao i<br />
o svim drugim privrednim subjektima, trebalo bi da budu dostupni javnosti. Ipak, kao<br />
privat<strong>na</strong> preduzeća one nemaju obavezu da njihov rad bude transparentan u onoj<br />
meri u kojoj to imaju ustanove koje fi<strong>na</strong>nsiraju poreski obveznici (osim ako ih nije angažovala<br />
neka držav<strong>na</strong> ustanova). Državni akteri <strong>bezbednosti</strong>, kao korisnici državnog<br />
budžeta, deluju u okvirima društvenog ugovora sa građanima i građankama i time<br />
imaju veću obavezu da podatke o svom radu učine dostupnim. Slično tome, bilo bi<br />
besmisleno očekivati da će građani učestvovati u formulisanju i sprovođenju bezbednosne<br />
politike privatnih kompanija, pošto su one privredni nedržavni subjekti. Štaviše,<br />
ukoliko bismo koristili model u kojem ocenjujemo sve aktere posebno, mogli bismo<br />
bespotrebno primeniti kriterijume <strong>na</strong>dzora <strong>na</strong> same <strong>na</strong>dzorne organe (<strong>na</strong> primer, <strong>na</strong><br />
skupštinu, sudstvo, izvršnu vlast i nezavisne državne institucije ili OCD). Ovakav postupak<br />
<strong>na</strong>m verovatno ne bi pružio nove uvide u ostvarenost prevashodnog cilja reforme<br />
<strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> – dostizanje delotvorne kontrole <strong>na</strong>d državnim i nedržavnim akterima<br />
koji pružaju fizičku bezbednost. Tokom istraživanja mnogo smo više želeli da<br />
utvrdimo da li organi <strong>na</strong>dzora obavljaju <strong>na</strong>dzor, nego da li su oni pod nečijim <strong>na</strong>dzorom.<br />
Drugi razlog za promenu pristupa ističe iz toga što pristup orijentisan <strong>na</strong> sektor<br />
omogućava da se saz<strong>na</strong> koliko je <strong>bezbednosti</strong> pruženo građanima, nezavisno od toga<br />
ko je pruža. Ljudska bezbednost oliče<strong>na</strong> je u osećanju sigurnosti i poverenja, koje je ishod<br />
istovremenog delovanja više ustanova. Na primer, u<strong>na</strong>pređe<strong>na</strong> metodologija više<br />
ne <strong>na</strong>laže istraživačima da odvojeno procenjuju kakav kvalitet zaštite ljudskih prava<br />
pružaju postojeći mehanizmi u okviru policije, vojske ili obaveštajnih službi, već je od<br />
njih tražila da daju jednu ocenu za kvalitet zaštite ljudskih prava u okviru celokupnog<br />
<strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong>. U<strong>na</strong>pređe<strong>na</strong> metodologija bila je inspirisa<strong>na</strong> celovitim/holističkim<br />
pristupom reformi <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong>, u okviru koga se <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> i ljudska<br />
bezbednost razmatraju kao ravnopravni ciljevi bezbednosne politike, te uočavaju doprinosi<br />
i nedržavnih i tradicio<strong>na</strong>lnih državnih aktera u sektoru <strong>bezbednosti</strong>.<br />
Kao i u prethodnom istraživanju, prvo su prikupljani podaci za svakog pojedi<strong>na</strong>čnog<br />
aktera. Zatim su tumačeni, te izdvajani zajednički trendovi, <strong>na</strong> osnovu kojih je za svaki<br />
od kriterijuma predstavlje<strong>na</strong> jed<strong>na</strong> sveobuhvat<strong>na</strong> oce<strong>na</strong>. Grupisanje i tumačenje<br />
podataka urađeno je u skladu sa generičkim sistemom ocenjivanja, koji je detaljnije<br />
opisan u daljem tekstu. Prilikom prikupljanja i tumačenja podataka, istraživači su uzimali<br />
u obzir osobenosti pojedinih aktera <strong>na</strong> nivou pojedi<strong>na</strong>čnih indikatora (<strong>na</strong> primer,<br />
246
Change language