Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Srbija<br />
1. Uvod<br />
Sektor <strong>bezbednosti</strong> može predstavljati jednu od <strong>na</strong>jvećih prepreka za konsolidovanje<br />
demokratije u postautoritarnoj i postkonfliktnoj zemlji kao što je Srbija. Osnov<strong>na</strong> pitanja<br />
kojim ćemo se baviti u ovom poglavlju jesu šta je postignuto u sektoru <strong>bezbednosti</strong><br />
Srbije, koje su njegove slabosti, te kako to utiče <strong>na</strong> demokratiju. Usredsredićemo se<br />
<strong>na</strong> dve komponente odgovornosti: <strong>na</strong> usklađenost pravnih akata i poštovanje ljudskih<br />
prava, te <strong>na</strong> transparentnost raspodele i trošenja sredstava. Posebno ćemo se zadržati<br />
<strong>na</strong> odgovornosti koju bezbednosne institucije imaju u odnosu <strong>na</strong> Vladu, ministarstvo<br />
kome pripadaju (vertikal<strong>na</strong> odgovornost), kao i u odnosu <strong>na</strong> ostale ogranke Vlade<br />
(horizontal<strong>na</strong> odgovornost). Odabrali smo ova dva aspekta, zato što <strong>na</strong>ša istraživanja<br />
ukazuju <strong>na</strong> to da prime<strong>na</strong> u tim oblastima nije potpu<strong>na</strong>, ali i zato što su poštovanje<br />
ljudskih prava i fi<strong>na</strong>nsijska odgovornost bitni za uspostavljanje odgovorne državne<br />
uprave. Razmotrićemo i demokratsku odgovornost aktera u sektoru <strong>bezbednosti</strong>,<br />
uključujući u to i mehanizme <strong>na</strong>dzora, njihov razvoj i funkcionisanje, njihov uči<strong>na</strong>k i<br />
nivo odgovornosti, kao i njihova postignuća i slabosti.<br />
Prema jednom od glavnih <strong>na</strong>laza ovog istraživanja, Srbija je prošla kroz prvu fazu<br />
reforme <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong>: pravni okvir kojim se ovaj sektor reguliše uglavnom je<br />
uspostavljen 112 ; postoje institucije za <strong>na</strong>dzor i kontrolu, a ceo sektor <strong>na</strong>lazi se pod demokratskom<br />
civilnom kontrolom. Druga faza reforme od svih aktera <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong><br />
zahteva da potpuno primenuju i poštuju zakonski okvir. 113<br />
<strong>Alma<strong>na</strong>h</strong> o <strong><strong>na</strong>dzoru</strong> <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> <strong>na</strong> Zapadnom Balkanu<br />
2. Kontekst<br />
Kada je 2006. godine 114 Srbija stekla državnost, bili su ispunjeni svi preduslovi neophodni<br />
za stvaranje pravnog okvira kojim se reguliše sektor <strong>bezbednosti</strong>. U to vreme<br />
usvojen je novi Ustav, kojim je postavljen temelj za pravno regulisanje <strong>na</strong>dležnosti,<br />
misija i zadataka institucija <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> u Srbiji, kao i za uspostavljanje jasnog<br />
i demokratskog lanca komandovanja ovim institucijama.<br />
Strategija <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne <strong>bezbednosti</strong> i Strategija odbrane usvojene su <strong>na</strong>kon usvajanja<br />
relevantnih zako<strong>na</strong>: Zako<strong>na</strong> o odbrani (2007), Zako<strong>na</strong> o Vojsci Srbije, Zako<strong>na</strong> o Bezbednosno-informativnoj<br />
agenciji (2002) i Zako<strong>na</strong> o policiji (2005). Ovi zakoni bili su<br />
usvojeni pre Ustava i trebalo bi da predstavljaju pravni okvir kojim se regulišu sektor<br />
<strong>bezbednosti</strong> i odbra<strong>na</strong> Srbije. Međutim, oni su prilično nejasni i nekoherentni.<br />
112 Naime, ne postoji zakon kojim bi bio regulisan rad privatnih bezbednosnih kompanija.<br />
113 Više o reformi <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> pogledati u: Edmunds, Timoti. Reforma <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong>:<br />
koncepti i implementacija. U: Fluri, Filip i Hadžić, Miroslav. (eds.) Reforma <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong>. Ženeva,<br />
Beograd: DCAF, CCMR, 2004: 50–53.<br />
114 Savez<strong>na</strong> Republika Jugoslavija postojala je do 2003. godine kada je osnova<strong>na</strong> Držav<strong>na</strong> zajednica<br />
Srbija i Cr<strong>na</strong> Gora. Na referendumu 2006. godine Cr<strong>na</strong> Gora je proglasila nezavisnost, okončavši tako<br />
postojanje savezne zajednice dve države.<br />
183
Change language