Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Odgovornost zakonskih bezbednosnih činilaca <strong>na</strong> Zapadnom Balkanu<br />
Pristigle promene su primorale zemlje ZB da izvrše preraspodelu <strong>na</strong>dležnosti, te da<br />
razgraniče i preciziraju ovlašćenja svojih bezbednosnih aktera. Radi toga su revidirani<br />
i dopunjeni postojeći, odnosno usvojeni novi zakoni (Dodatak, Tabela 3). Politički i<br />
konceptualni oslo<strong>na</strong>c za to <strong>na</strong>đen je u strategijama <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne <strong>bezbednosti</strong>, koje su<br />
usvajane tokom poslednje decenije (Dodatak, Tabela 4). Iz istog su izvora, potom, istekle<br />
brojne tematske i <strong>na</strong>menske strategije, te operativni i akcioni planovi za otklanjanje<br />
pojedinih pretnji <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnoj <strong>bezbednosti</strong>. U tom cilju je saradnja kako između sve<br />
brojnijih posednika državne sile, tako i između <strong>na</strong>dležnih ministarstva i drugih orga<strong>na</strong><br />
javne uprave, <strong>na</strong>lože<strong>na</strong> zakonom. Utoliko se čini da je sada u zemljama ZB formalno<br />
osigura<strong>na</strong> horizontal<strong>na</strong> i vertikal<strong>na</strong> raspodela upravljačkih <strong>na</strong>dležnosti između nosilaca<br />
izvršne vlasti. Zbog svega toga je upravljanje, pogotovo demokratsko upravljanje<br />
državnim delom <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> u njima postalo veoma složen i zahtevan proces.<br />
Zahvaljujući tome, a paradoksu uprkos, <strong>na</strong>čelno su <strong>na</strong>rasli izgledi za to da aparati<br />
državne sile odgovorno obavljaju svoje misije i zadatke, te da za to ujedno budu odgovorni<br />
pred svojim vlastima i građanima. Time su pak stvorene dodatne pretpostavke<br />
za demokratsko (pre)oblikovanje ne samo ovog <strong>sektora</strong> već i njegovih aktera.<br />
Naime, zbog pojave novih aktera, trajno su <strong>na</strong>četi bezbednosni monopol i ekskluzivizam<br />
klasičnih aparata državne sile. Uporedo sa tim započeta je seoba <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne <strong>bezbednosti</strong><br />
iz polja visoke politike u domen javnih politika. Odatle je da<strong>na</strong>s u zemljama<br />
ZB parlament jedini <strong>na</strong>dležan za definisanje strategije <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lne <strong>bezbednosti</strong>, dok je<br />
izvrš<strong>na</strong> vlast obaveza<strong>na</strong> da <strong>na</strong> osnovu nje kreira i sprovodi tekuću bezbednosnu politiku.<br />
Radi toga je u ovim zemljama ustrojen jasan la<strong>na</strong>c civilnog komandovanja (Dodatak,<br />
Tabela 5). Uporedo su razvijene linije za integrisano i koordinirano upravljanje<br />
aparatima državne sile. Tom je prilikom formalno osigura<strong>na</strong> i ojača<strong>na</strong> profesio<strong>na</strong>l<strong>na</strong><br />
autonomija vojske, policije i službi <strong>bezbednosti</strong>. 207 Uz to je, zbog postepenog ulaska<br />
neuniformisanih eksperata u <strong>na</strong>dlež<strong>na</strong> ministarstva, ojača<strong>na</strong> civil<strong>na</strong> supremacija u<br />
upravljačkim poslovima. Na taj je <strong>na</strong>čin, donekle, ograničen uticaj korporativnih interesa<br />
bezbednosnih elita <strong>na</strong> upravljanje, te <strong>na</strong> dimenzioniranje ovih aparata, kao i <strong>na</strong><br />
njihovu upotrebu. Ka tom cilju vodi i započeta profesio<strong>na</strong>lizacija javne uprave u ovim<br />
zemljama, kojom se hoće, uz ostalo, ograničiti uticaj političke klase <strong>na</strong> upravljanje<br />
ovim sektorom. Osnovano se, zato, može ustvrditi da legitimni nosioci izvršne vlasti<br />
da<strong>na</strong>s u zemljama ZB poseduju sva potreb<strong>na</strong> ovlašćenja i sredstva za čvrstu kontrolu<br />
<strong>na</strong>d državnim aparatima sile. Daleko je važnije to što je ovaj oblik kontrole, za razliku<br />
od <strong>na</strong>sleđenog autoritarnog modela, sada zasnovan, barem izrekom, <strong>na</strong> demokratskim<br />
procedurama i uzusima. Odatle su svi ovi upravljači i izvršioci zakonom obavezani<br />
da deluju transparentno, te da u skladu sa zakonskim odredbama o tajnosti budu<br />
dostupni <strong>na</strong> uvid mesnoj javnosti.<br />
<strong>Alma<strong>na</strong>h</strong> o <strong><strong>na</strong>dzoru</strong> <strong>sektora</strong> <strong>bezbednosti</strong> <strong>na</strong> Zapadnom Balkanu<br />
Ključ<strong>na</strong> je pak korist za demokratsko upravljanje istekla iz činjenice da je sada – zbog<br />
većeg broja aktera, te <strong>na</strong>raslog broja upravnih i komandnih instanci – postupak za<br />
upotrebu aparata sile postao veoma složen. Dodatne je dobiti donelo instaliranje orga<strong>na</strong><br />
i procedura za unutrašnju kontrolu u svakom od ovih aparata. Ovo stoga što su<br />
oni, uz ostalo, <strong>na</strong>dležni za proveru i ocenu spremnosti i sposobnosti jedinica i pripad-<br />
207 Radi toga je, <strong>na</strong> primer, uveden institut direktora, kao i javni konkurs za izbor nosioca te funkcije.<br />
223
Change language