Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

tili nezavisnim institucijama 167 pokazuje da su oni upoznati s mogućnostima koje im
nude nedavno usvojeni zakoni, što im omogućava da imaju značajnu ulogu u nadzoru
sektora bezbednosti.
Aktivan pristup nezavisnih institucija, što se može videti i po godišnjim izveštajima
Poverenika, uticao je na to da akteri sektora bezbednosti poboljšaju svoju evidenciju
vezanu za pravo pristupa informacijama. Bezbednosno-informativna agencija bila je
2008. godine institucija koja je najmanje odgovarala na zahteve Poverenika. Prema
izveštaju iz 2009. godine, situacija je sada bolja. 168 Ministarstvo unutrašnjih poslova
je, ipak, institucija koja prima najviše zahteva za slobodan pristup informacijama od
javnog značaja. Građani su tokom 2010. godine najviše bili zainteresovani za podatke
o veoma kontroverznom reizboru sudija i tužilaca. Prema izveštaju Poverenika,
Ministarstvo pravde i Vrhovni savet sudstva prate nalaze Poverenika vezane za ovo
pitanje. 169 I dalje postoje velike prepreke u oblasti zaštite ličnih podataka zbog velikog
broja neregistrovanih podataka prikupljenih bez saglasnosti građana na koje se te
informacije odnose.
Kako su navele u svojim godišnjim izveštajima, nezavisne institucije su do sada sve
rezultate postigle skromnim sredstvima, tj. na ograničenom radnom prostoru i sa nedovoljnim
brojem zaposlenih. Veliki broj zahteva upućenih nezavisnim institucijama,
koje već imaju ograničene kapacitete, utiče na to da na sve žalbe ne može biti odmah
odgovoreno. Upravo zbog toga nezavisne institucije nisu u stanju da obavljaju sve
svoje nadležnosti. 170 One stoga u svakom godišnjem izveštaju ukazuju na nedostatak
sredstava, o čemu su izvestile i Evropsku komisiju, koja je urgirala da Srbija obezbedi
bolje uslove rada. 171 Pored ove opšte napomene, treba dodati i to da nezavisne institucije
nemaju osoblje specijalizovano za kontrolu i nadzor bezbednosnih institucija.
Delimičan izuzetak predstavlja Ombudsman kad je reč o kontroli zatvorskog sistema.
Rad ovih institucija dodatno otežavaju prigovori državnih bezbednosnih aktera da
su zahtevi za transparentan i odgovoran rad, kao i nezavisni nadzor samo teret koji
ometa njihovu efektivnost. 172
Dokle god državni akteri sektora bezbednosti nezavisne institucije doživljavaju kao
„uljeze“ koje bi trebalo da tolerišu, postoji opasnost da će pokušati da izbegnu kontrolne
mehanizme. Ovo bi, zajedno s nekonzistentnom vladinom podrškom poštova-
167 Podaci iz kancelarije Poverenika pokazuju da se broj zahteva za pristup informacijama u 2010. godini
povećao za 55,5% u odnosu na 2009. godinu. „Izveštaj o poštovanju Zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja i zaštiti ličnih podataka za 2010.” Beograd, 2010: 44.
168 „Izveštaj o poštovanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti
ličnih podataka za 2009.” Beograd, 2009: 11.
169 „Izveštaj o poštovanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti
ličnih podataka za 2010.” Beograd, 2010: 10.
170 „Izveštaj o poštovanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti
ličnih podataka za 2009.” Beograd, 2009: 4–5.
171 Evropska Komisija. „Izveštaj o razvoju Srbije za 2010.” novembar 2010: 8. .
172 Razgovori s predstavnicima Bezbednosno-informativne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Vojnobezbednosne
agencije, jun 2010 – april 2011.
196