Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

nika datog aparata. Oni su, takođe, ovlašćeni da kontrolišu zakonitost njihovog rada,
kao i način korišćenja dodeljenog im budžeta. Organi unutrašnje kontrole su ujedno
obavezani da sistematski ispituju to da li ovi aparati u svom postupanju poštuju ljudska
prava građana, ali i prava svojih pripadnika.
Osnovano je, stoga, ustvrditi da su upravljačke i komandne nadležnosti u ovim zemljama
sada razdeljene između raznih organa i tela izvršne grane vlasti. Svedok tome je,
na primer, obaveza mesnog ministarstva nadležnog za finansije da sistematski kontroliše
tokove novca u državnom delu sektora bezbednosti. To je još jedan dokaz na osnovu
koga se može oceniti da su u zemljama ZB započete sistemska dekoncentracija,
preraspodela i ograničavanje bezbednosne moći. Odatle se ova opasna moć formalno
više ne nalazi u isključivom posedu ijednog državnog čelnika ili upravljačke grupe. O
tome svedoči, uz ostale, činjenica da mesne službe bezbednosti više ne mogu da primenjuju
posebne mere bez pismenog odobrenja suda. Bez veće se greške odatle može
zaključiti da je danas u zemljama ZB znatno umanjena opasnost od proizvoljne – unutrašnje
ili spoljašnje – upotrebe, odnosno od zloupotrebe mesnih aparata državne sile.
Da sve to ipak ne bi zavisilo od (zlo)volje i moći trenutnih naredbodavaca i upravljača,
a pogotovo ne od slobodne volje krajnjih izvršilaca, u ovim je zemljama stvorena razuđena
infrastruktura za demokratsku kontrolu i javni nadzor nad posednicima državne
sile. U skladu sa time, osigurana je formalna podela bezbednosnih nadležnosti i ovlašćenja
između izvršne, zakonodavne i sudske grane vlasti. Zbog toga su ova kontrola i
rečeni nadzor, kao što je to naglašeno u studijama slučaja, uzdignuti na nivo ustavnog,
odnosno zakonskog principa. Tako je, na primer, u Crnoj Gori čak donet poseban zakon
o tome.
U skladu sa navedenim, ključne su ovlasti za kontrolu i nadzor date mesnom parlamentu.
One se pak temelje na njegovim nadležnostima da definiše strategiju nacionalne
bezbednosti, da odlučuje o ratu i miru, kao i o uvođenju vanrednog stanja, te da
usvaja budžet. Uz to, on odobrava učestvovanje svoje zemlje i njenih kontingenata u
međunarodnim bezbednosnim misijama, kao što ratifikuje i ugovore, uključujući u to
i one o razmeni poverljivih podataka, sa NATO i EU. Drugi je oslonac kontrolnoj moći
parlamenta građen na njegovom suverenom pravu da bira i/ili smenjuje vladu i njene
ministre. To ga onda, dakako, obavezuje da neprekidno kontroliše i nadzire njihov
rad. Radi toga on, pored ostalog, razmatra i usvaja (odbija) godišnje izveštaje nadležnih
ministarstava i njima potčinjenih državnih aparata sile. Parlamenti u zemljama ZB
su, kao i drugde uostalom, zakonom i/ili poslovnikom ovlastili svoje odbore da – primenom
različitih postupaka i raznovrsnih sredstava i metoda – neposredno kontrolišu
i nadziru državne aktere bezbednosti (Dodatak, Tabela 6). Ukoliko tom prilikom otkriju
da je kršen zakon, ovi odbori mogu zatražiti od parlamenta da utvrdi i politički
sankcioniše odgovornost civilnih naredbodavaca i upravljača zbog učinjenih (ne)dela.
Za razliku od toga, sudski organi u ovim zemljama imaju poslednju reč pri utvrđivanju
i odmeravanju ustavnosti i zakonitosti rada državnih aparata sile i njihovih pripadnika.
Oni stoga, nasuprot parlamentu, imaju pravnu snagu, koja im omogućava da u
slučajevima kršenja zakona ne samo autonomno sankcionišu počinioce već i da nalože
povratak u prethodno stanje. U kontrolnom zahvatu sudova zemalja ZB nalazi se, pre
224