Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

Albanija
Narodni advokat tokom 2009. godine primio sedamdeset osam žalbi, od kojih je dvadeset
šest rešeno u korist podnosilaca žalbi. Velik broj uloženih žalbi (od 2000. godine)
i procenat rešenih predmeta pokazuju da građani i institucije imaju dosta poverenja u
Narodnog advokata. Godišnji izveštaji pokazuju da se mnoge žalbe odnose na prava
vezana za odnos prema zaposlenima u Oružanim snagama, koja su navedena u Zakonu
o statusu Oružanih snaga Republike Albanije (2004). Najčešće su kršena prava vezana
za uslove stanovanja, dodelu činova, otpuštanje s posla, plate ili vojno angažovanje
u Avganistanu. Narodni advokat je u vezi s ovim pitanjima dao preporuke odgovarajućim
strukturama. Izneo je, takođe, mišljenje da mu je potrebno više specijalizovanog
personala, više kapaciteta i više finansijskih resursa kako bi izvršavao svoju nadzornu
obavezu i kontrolisao poštovanje ljudskih prava u Oružanim snagama. 18
4.4.2. Vrhovna državna revizorska institucija
Ustavom je ustanovljena i Vrhovna državna revizorska institucija, koja nadzire oblasti
ekonomije i finansija (Ustav Albanije, čl. 162). Iako se u Zakonu o Vrhovnoj revizorskoj
državnoj instituciji ne pominju izričito bezbednosne institucije, nijedna institucija nije
isključena iz delokruga njenog rada (Zakon o Vrhovnoj državnoj revizorskoj instituciji
1997). Radi zaštite poverljivih informacija, u Zakonu postoje jasne odredbe u kojima
se navodi da kontrolu mogu vršiti oni koji su prošli proveru i koji su od Odeljenja za
bezbednosnu proveru dobili dozvolu za rad.
Almanah o nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu
Tokom prvih godina rada ova ustanova je smatrana visoko politizovanom. Međutim,
od 2004. godine, kada su se političke partije dogovorile da za predsedavajućeg Vrhovne
revizorske državne institucije postave kandidata iz redova opozicije, ovo telo
postaje sve profesionalnije, a njegov rad nepristrasan. Da Vlada ima sve više poverenja
u ovu nezavisnu instituciju, vidi se i iz primene preporuka koje Vrhovna revizorska
državna institucija svake godine iznosi u izveštaju. 19 Jedan od nedostataka ovih izveštaja
jeste taj što se u njima ne posvećuje posebna pažnja finansijskim nepravilnostima
u sektoru bezbednosti. Iako Vrhovna revizorska državna institucija ima pravo da
pristupi svim budžetskim linijama, ona ne prilazi tzv. ‘crnom budžetu’ bezbednosnih
institucija. Stoga je finansijski nadzor nabavki u Ministarstvu odbrane koje se smatraju
državnom tajnom znatno složeniji.
Jedan od problema sa kojima se susreće Vrhovna revizorska državna institucija jeste i
nedovoljan broj zaposlenih. Broj zaposlenih je od sto šezdeset, koliko ih je bilo 2009.
godine, pao na sto pedeset četiri tokom 2010. godine. U pitanju nisu bili ni kvalitet, ni
stručnost. Pored nedovoljnog broja zaposlenih, razlog za brigu predstavlja i potreba
da se poboljša sistem upravljanja ljudskim resursima u ovoj instituciji (Strateški plan
razvoja Vrhovne revizorske institucije).
18 Ova institucija sačinjena je mahom od pravnika, uprkos tome što su potrebni i eksperti iz drugih
oblasti kako bi se inspekcije bolje sprovodile i kako bi se obradile različite žalbe.
19 Predsedavajući Vrhovne revizorske državne institucije dva puta godišnje Parlamentu podnosi izveštaj
o pitanjima, kao što su trošenje budžeta i kršenje zakona.
25