Almanah o nadzoru sektora bezbednosti 2012 na ... - QKSS

Zbog nedostatka statističkih podataka o nepropisnom postupanju prema pritvorenicima,
nemoguće je steći preciznu sliku o tome koliko je ovakvih slučajeva sud procesuirao.
Takođe, prema prijavljenim incidentima nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je
ovakvo postupanje podjednako prisutno u policijskom pritvoru ili u sudski naloženom
pritvoru, odnosno da li je prisutnije u jednom od ova dva pritvora, iako se čini verovatnijim
to da je prisutnije tokom prvog.
3.3.2. Nadzor upotrebe mera za tajno prikupljanje podatka
Nadzor prikupljanja tajnih podataka predstavlja jednu od najvažnijih uloga koju sudstvo
ima u kontroli zakonitosti rada državnih aktera sektora bezbednosti. U Srbiji
postoje dva pravna režima kojima je regulisana upotreba pomenutih mera, a time
postoje i dva načina sudske kontrole i nadzora državnih aktera sektora bezbednosti
ovlašćenih za primenu ovih mera. Prvi je definisan Zakonom o krivičnom postupku
(ZKP), u kom je propisano da službe bezbednosti i policija 147 moraju od sudije dobiti
nalog za primenu svake mere tajnog prikupljanja podataka koja je navedena u Zakonu.
Mere se mogu primenjivati najduže šest meseci, a njihova upotreba može biti
produžena najviše dva puta po tri meseca. Svaki akter koji koristi ove istražne mere
dužan je da o tome podnese izveštaj sudiji, a sudija odlučuje o tome šta će od prikupljenog
materijala biti upotrebljeno tokom suđenja. Ukoliko se protiv lica koje je bilo
podvrgnuto istražnim merama ne pokrene postupak, sakupljeni podaci moraju biti
uništeni, a pomenuto lice obavešteno o tome da je bilo podvrgnuto posebnim istražnim
merama.
Drugi pravni režim za tajno prikupljanje podataka definisan je zakonima kojima je
regulisan rad službi bezbednosti. 148 U ovom pravnom režimu službe bezbednosti mogu
tajno prikupljati podatke radi prevencije, ali ne i radi krivičnog gonjenja počinilaca
zločina. Za to im je potrebna saglasnost predsednika Kasacionog suda 149 ili ovlašćenog
sudije tog suda. Nakon što dobiju odobrenje, mogu sprovoditi mere najviše šest meseci,
a na osnovu novog zahteva mere mogu produžiti jednom, i to najviše za šest meseci.
Glavna slabost ovog pravnog režima jeste to što sudovi nemaju nikakvu kontrolu ni
tokom primene tajnih mera, a ni nakon okončanja njihove primene. Ostaje nejasno to
kada je i da li je obustavljena upotreba ovih mera mera, kao i šta se dešava sa prikupljenim
materijalom, te da li se on zauvek čuva ili se nakon nekog vremena uništava.
Postojeći podaci, međutim, ukazuju na to da sudovi koriste svoja prava tokom odobravanja
i nadzora tajnog prikupljanja podataka. Statistički podaci pokazuju da sudovi
češće odbijaju zahteve za tajno prikupljanje podataka radi zaštite nacionalne
bezbednosti, nego zahteve za primenu posebnih mera čiji će se nalazi koristiti tokom
krivičnog postupka. Razumljiva je stroža sudska kontrola ovakvih zahteva, s obzirom
na to da je koncept nacionalne bezbednosti i odbrane često nejasan.
147 Zakonom o krivičnom postupku ovlašćenja za tajno prikupljanje podataka data su sledećim akterima
sektora bezbednosti: Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i policiji.
148 Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji i o Vojnoobaveštajnoj agenciji.
149 Kasacioni sud je apelacioni sud najviše instance.
192