Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

epublički izbori, stvar vratila u neke prirodne tokove koji su pre toga bili. Zoranse vratio u DOS i u stranku. Neki ljudi koji su bili na ulici otišli su svojim kućama.Očišćena je ona garež i ono što je bilo tu po Beogradu. Oprane su ulice. Skupštinagrada je počela da funkcioniše. Više niste mogli da odlazite svakog dana u Skupštinugrada, ođednom je ta vrsta nekog zajedničkog svakidašnjeg okupljanja prestala, dase sada ne bi dešavalo da se to preseli u DOS, da sada ta grupa ljudi počne dadolazi u DOS, ili da počnu da dolaze u Demokratsku stranku, jer su tada počeli dadolaze u Demokratsku stranku strani ministri, strani premijeri i drugi zvaničnici.Sećate se te atmosfere?A, da se opet ne bi desilo da kao nožem bude presečena ta neka komunikacijasa njima, ne zato što mi prema njima imamo neke obaveze, nego zato što vi idalje svakog dana imate neku informaciju, važnu, koja vam stiže, da se Miloševićreorganizuje, da se prikuplja, bez obzira što je on pripremio izbore, da se u Šapcutovare tenkovi na voz. Železničar, koji je član neke stranke, javio je da voz dolaziu Topčider, 20 topova, tenkova, šta se sprema. Perišić i Vuk Obradović dolaze satime da, kao, vojska nije zadovoljna, hoće da se pobuni i Vlajko. Znači, vi živiteu nekoj atmosferi gde svakog dana očekujete, pitanje je kada će se nešto takoponovo desiti. Imate ogromnu odgovornost, govorim za Zorana Ðinđića, ne zaKoštunicu, pošto je on zaseo u kabinet Slobodana Miloševića posle 5 dana, išaopo Evropi na čestitanje, uzeo ljude od Miloševića, od Pavkovića, Radeta Markovića,Batočanina, obezbeđenja, sve redom oko sebe. Bio je zaštićen gore. Dao je izjavu29. septembra, da on nema problem sa Slobodanom Miloševićem ili sa ženomSlobodana Miloševića, nego sa svojim koalicionim partnerima i da mu je tu glavniproblem, Zoran Ðinđić.Znači, imate sa jedne strane ogromnu odgovornost da sve ono što ste uradili dokvas ceo svet gleda, morate da sačuvate, a sa druge strane, nemate moć da sesuprotstavite bilo kome zato što vojska nije na vašoj strani, zato što imate nekotročlano ministarstvo, vladu Republike Srbije, gde i dalje sede ljudi Vlajka Stojiljkovića,ili Slobodana Miloševića i da sada treba da snosite rizik kada vam se neko javi ikaže: “Ej, spremaju se ovi da napadnu”... ne znam Institut (za bezbednost) što jesvakog drugog dana bila informacija. Krenuli su, četiri–pet dana, o tome može dasvedoči i prvooptuženi, bili su krenuli neki topovi, tenkovi prema Institutu, ispredVMA i tamo, ne znam gde sleću helikopteri i... svakog dana pitanje, kada će da...Sada vi snosite odgovornost i normalno je da, ako vam neko od tih ljudi, za koje znateda imaju informacije i da pripadaju tom svetu, bez obzira da li su ovakvi ili onakvi, tražisastanak i želi da javi informaciju, ali vi želite da proverite da li je tačno ili nije tačno,nećete da proverite tako što ćete da zovnete Žarka Koraća, nego ćete, prirodno, dazovete Čumeta ili ne znam već, Legiju, ili već koga od tih ljudi i da od njih to tražite.E, sada, da to ne bi bio Zoran i da to ne bi radio Zoran i da to ne bi bilo u DOS, to jemorao neko fizički da odrađuje. Dragoljub nije član stranke. Dragoljub je čovek koji hranikokoške i svinje celog dana i živi negde van Beograda i ne može sad Zoran da uključujei njega, nego mu za to treba neko ko je njemu dnevno blizak. Svi su iz Demokratskestranke već ministri, ili su neki funkcioneri. Zoran Ðinđić ima dve –tri sekretarice u zgradiDOS tada. Svi ostali lideri DOS su već počeli da rade, da reorganizuju, da dižu svojestranke, da se pripremaju za najavljene republičke izbore. Zna se da će se uzeti vlast,sprema se podela kolača i imate dva–tri čoveka koji su tu pored vas.95