Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

552. Saznanja svedoka Popovića o atentatu kod hale “Limes”Predsednik veća:Recite nam vaša saznanja za slučaj “Limes”. Sve što vam je poznato, biloneposredno, ili posrednim putem. Da li ste razgovarali nakon tog događaja sapokojnim predsednikom vlade dr Zoranom Ðinđićem o tome slučaju, da li je onimao svesti o tome da njemu preti opasnost po život posle tog događaja, kako ga jeon okarakterisao, kako je bio obavešten od strane državnih organa o tom događaju,da li je tražio povećanje obezbeđenja, veći stepen, veću angažovanost, kako je onlično razmatrao taj problem, nakon toga?Vladimir Popović:Da, imam saznanja, i imam uglavnom posredna saznanja oko samog tog dana itih događanja koja su bila tog dana. Naime, mene je, odnosno, ja sam se čuosa Zoranom Janjuševićem, ne znam koliko je to bilo sati, ali recimo da je to bilopetnaestak minuta pošto se to desilo. Ja sam njega pozvao i onda mi je on rekao:“Hej, nemam vremena, dođi kod mene, do kancelarije, nemam vremena da pričam,na Zorana pokušali atentat”. I to je bilo sve što sam dobio. Onda sam ja došao donjega, do njegove kancelarije i kada sam stigao, onda mi je on rekao, tada je već ondobio informaciju i saznao da je to Bagzi. I kada sam ja saznao da je to Bagzi, jasam rekao: “Hej, nema šta ti i ja ovde da sedimo i radimo, hajdemo mi kod DušanaMihajlovića”.I mi smo otišli kod Dušana Mihajlovića u kabinet. I bio sam kod Dušana u kabinetuod, koliko je to moglo da bude, deset ujutro, pa do, recimo, dva ili tri po podne. Biosam prisutan dolasku svih ljudi koji su u kabinet dolazili, uključujući i tada tužiocaSinišu Simića i manje – više znam način na koji se odvijao tog trenutka taj pokušajstvaranja optuznice za atentat i razloge zbog čega nije uspeo.Znači, nama je tada bilo potpuno jasno, apsolutno jasno da to sa Bagzijem nijeslučajno. Podsetiću vas da je to osoba koja je nestala mesecima pre toga i zakojom, navodno, policija traga, ne može da ga nađe, da se spekuliše sa razniminformacijama, da je kao otet, pa nije otet. Ljubiša Buha javlja da je otet, nijeotet, i tako dalje. Da li se znalo da je on član te bande? Znalo se. Znači, mi smoznali da je član te bande, ali da je to za njih super, pošto je on važio za desnuruku Ljubiše Buhe Čumeta, a u isto vreme bio svedok raznoraznih zločina koji suse desili, otmica, ubistava, i tako dalje, da je to izvanredno sredstvo manipulacijeza optuživanje samog Ljubiše Buhe, jer je strašna stvar da, ako neko učestvuje uotmici Milije Babovića sutra potvrdi da je bilo tako, znači, može da uradi samo nekoko je u tome bio učesnik, kao što je bio on, a da na kraju kaže da je to radio ponalogu Ljubiše Buhe Čumeta i da zbog toga što je učestvovao u toj otmici dobije uzadvokate, i medije, i ovako pravosuđe, dve – tri godine i da posle godinu dana izađena slobodu, i to ima svoju cenu, i Bože moj.Znači, znali smo, pošto kažem, mi smo jako puno informacija o svemu tome imali,znali smo da je to tako i bilo nam je potpuno jasno i onda Dušanu Mihajloviću, komeje, hajde da tako kažem, takođe bilo jasno da je to pokušaj atentata, samo što je onjako veliki formalista, dugogodišnji političar, deo aparata. Onda je on pokušavao davidi kako sad to može da se zakonski izvede, ne izvede, pozvao je Sinišu Simića da