Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

243Vladimir Popović:Nikad čuo.Božo Prelević:Nebitno. Dosta stvari ukazuje na ugroženost premijera. Da li, možda, možete danam objasnite, ako je toliko stvari ukazivalo na ugroženost premijera, zašto nijepodignut nijedan stepen obezbeđenja oko premijera, da li imate informacija, akonemate, kažite. Znači, to je prosto pitanje koje se stalno nameće, zašto, ako seveć znalo da neko pokušava da ubije premijera, zašto premijer nije bolje čuvan? Japrosto koristim priliku da ste vi tu, da to objasnite.Vladimir Popović:Ja sam naročito u onom prvom danu mog svedočenja pre mesec dana, objašnjavaokakva je bila pozicija Zorana Ðinđića, kakva je bila njegova pozicija u javnosti, kakavje bio njegov odnos prema vlasti, kakav je bio njegov odnos prema tim institucijamakoje smo nasledili i koje su praktično bile karikatura institucija, ili virtuelne institucijekoje su, kao, praktično postojale, a ustvari, nisu postojale; vi ste jedan od ljudi kojiće to sugrno bolje razumeti od drugih, bili ste i koministar, a i dugo vremena posletoga savetnik u ministarstvu policije, pa ste svesni da ste svakodnevno nailazili nastotine ili hiljade nekih zapreka koje su potpuno logički neobjašnjive, zbog čega nemogu da se reše ili ne mogu da se sprovedu, pa se nisu sprovele. Jedan od razlogaleži u toj, da tako kažem, naivnosti svih nas, na čelu i sa Zoranom Ðinđičem, uodnosu na to koliko je opasan posao koji je on preuzeo, kada je preuzeo da ga radi.Ja sam ubeđen da on nije bio svestan te opasnosti, ne samo od neposredne fizičke,nego uopšte šta je to što smo mi nasledili i to za šta sam danas figurativno rekao,“taj Černobil”, kakav je to ustvari Černobil i šta je to što je pod nama bilo, a za štasmo mi bili odgovorni; što je Zoran u isto vreme verovao da, pošto je sve u toj državi,tako da kažem, trivijalno i razrušeno i nesposobno, da je takva verovatno i ta bandai ta organizacija i da, bez obzira što je znao da oni verovatno to hoće da urade ilineće da urade, nadao se da su i oni valjda isti takvi kao i mi: ako je nesposobnapolicija, valjda su i oni toliko nesposobni, pa će da promaše ili ne. Ja vam citiramneke od njegovih reči, jer je to Zoranov stav. Rekao sam prošli put da je tek posle“Limesa” bio vrlo ozbiljan i vrlo oprezan i shvatio to mnogo ozbiljnije, ali, osim štoje meni govorio, govorio je i javnosti, pa da ne koristim te situacije kada je samomeni govorio. Mogu da ponovim i ono što je rekao javnosti, da je svestan toga da ćega ubiti, ali je verovao da to neće zaustaviti neke procese koji su započeti i koje jeon započeo posle 5. oktobra i nije toliko obraćao pažnju, a jedan od razloga što jesve to tako je i taj neki opšti javašluk i opšte stanje u kome smo živeli; takva je bilapolicija, takvo je bilo Zoranovo obezbeđenje, takvi smo mi Srbi ljudi, lakše ćemo semeđusobno posvađati nego što ćemo se pomiriti. Reći ću vam jedan detalj. Mislim,nije on važan...Božo Prelević:Izvinite, samo da ne oduzimamo vreme.