Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

44smo već uveliko znali – “nokat i meso” i da ne može Luković i JSO, kojima DušanSpasojević kupuje stanove, automobile, čašćava ih i tako dalje, da dozvole daDušan Spasojević bude u zatvoru za otmicu koju, naravno, nije uradio i išlo se nato da se ta banda rasturi, naravno, na jedan jedini mogu način, institucionalno. Ionda smo grčevito pokušavali da nađemo način, znači, kada nam neko kaže: “Pačekaj, ceo grad je znao da su oni kriminalci, ceo grad je znao da oni pljačkaju,ubijaju, prodaju drogu, šta je vama toliko trebalo”, da odgovorimo: “Pa, trebalo namje da nađemo slučaj koji će na nekom sudu u zemlji u kojoj smo živeli, rasturenojonako politički korumpiranim sudstvom, nekog tužioca i sudiju koji će da kažu: “Da,Dušane Spasojeviću, ideš u zatvor”.Na suđenju za otmicu Miškovića, kada se suđenje odigrava dođe 200 ćelavihmomaka sa naočarima, naoružanih motorolama, ne mobilnim telefonima, negomotorolama , u sud, radikali i tako dalje i sada treba da se nađe sudija koji će dakaže: “Dušane, ideš ti u zatvor sada jer ova dlaka nema veze, nije važna dlaka,znamo mi da si to uradio”. Normalno da smo to tražili, normalno pokušavali da tonađemo.Problem je bio opet u nekoj zakonskoj formi, jer oni su za to krivično delo već ležaliu zatvoru i onda ne možete ponovo da ih stavite u zatvor, znači, možete da ih zovetena sud, ali su oni od tog suda pravili cirkus. Mišković se nije pojavljivao na tomsuđenju i to je njima omogućavalo da odlože to suđenje. Čovek se nije pojavljivaojer su mu pretili. Kako da se pojavite u sudnici gde ima 300 ljudi za koje... svakood njih je samoinicijativno na čelu napisao “Ja sam plaćeni ubica”. Kako? Normalnonije se pojavljivao.Onda smo našli drugu formu, a to je da se aktivira Budva, jer Budva procesno nijevođena u Srbiji. Ona je vođena u Crnoj Gori i u Crnoj Gori završena, ali nije vođenau Srbiji i tu je pronađena neka eventualna mogućnost, ljudi koji su na tome radili.Kada kažem ljudi koji su na tome radili, mislim da je to radila grupa od ne mnogo,ali, recimo, sigurno dvadeset ljudi: najveći deo iz policije i jedan deo iz tužilaštva.Iz policije neka imena čak znam, iz tužilaštva ili pravosuđa ne znam. I zašto su toradili, zašto je to radila tako mala grupa?Pa, zato što svaka tajna stvar koja se desi, koja od strane vlasti bude napravljenaili bude urađena, to sutradan izađe kao informacija. Izneću vam jedan primer. Najednom od sastanaka koje je Zoran Ðinđić organizovao za borbu protiv trgovinedrogom, na kome su bili prisutni ministar policije, okružni tužilac, načelnik Knežević,šef BIA Goran Petrović je tada bio, okružni tužilac Rade Terzić, mislim da je bio iVladan Batić i bio sam prisutan ja, sve što je Zoran Ðinđić rekao na tom sasanku,sve, a rekao je između ostalog, pošto je već postojala otprilike ta neka priča kojaje izašla iz policije, pa kao “nije to u redu, kao Zoran se bori protiv organizovanogkriminala, a štiti Čumeta”, sa kojim, rekao sam vam, imao je kontakata toliko kolikoje imao pre 5. oktobra.Zbog čega? Posle 5. oktobra ih je bilo tri ili četiri. Kontakte sam posle toga održavaoja i bilo ih je možda desetak, do trenutka početka priče o njemu kao zaštićenomsvedoku, o njemu da svedoči. Znači, govorim o tome što je bilo ranije. I onda je natom sastanku, pošto je Zoran znao da se to priča i pošto je video oni se onako kaogurkaju, znate kako to izgleda, sastanak kod predsendika vlade, niko ništa ne govori,svi ćute i sve je u redu i svi se slažu i sve će biti tako i onda, tako su navikli, tako