Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

160Momčilo Bulatović:Kako ste to utvrdili, na koji način ste utvrdili?Vladimir Popović:Međunarodnu duvansku mafiju?Momčilo Bulatović:Da.Vladimir Popović:Jako jednostavno, utvrdili smo tako što je početkom marta 2001. godine u hrvatskomnedeljnom listu koji se zove Nacional za koji je 99,9 odsto građana ove države prviput čulo da uopšte i postoji, na naslovnoj strani i unutra kao glavna tema objavljenapriča o Stanku Subotiću kao najmračnijem liku sa prostora bivše Jugoslavije. Uprethodnih 10 godina, a u isto vreme i kao najboljeg prijatelja Mila Ðukanovićapredsednika Vlade Crne Gore i predsednika Vlade Srbije Zorana Ðinđića i u tomtekstu između ostalih gluposti i budalaština za koje nismo znali da li su tačne ilinisu, ali smo mogli da sumnjamo, objavljeno je na preko 2 strane objašnjenje, kakose Zoran Ðinđić u vreme režima Slobodana Miloševića bavio švercom cigareta ikako je to nastavio da radi posle 5. oktobra. U tom istom tekstu je pominjana i mojauloga u tom švercu cigareta, a pošto smo jako dobro znali šta smo radili pre togai da li smo u tome bili ili nismo bili, ako drugi nisu, mi smo jako dobro znali, ondanam je bilo jasno da ta količina gluposti i budalaština u tom tekstu nisu napravljeneslučajno. Problem je počeo da se otkriva onog trenutka kada je ta ista novina koja sezove Nacional tu temu nastavila iz broja u broj i u naredne 43 nedelje, ili 43 broja,abez obzira što se možda ne bavite novinarstvom, priznaćete, nešto što ne postoji uistoriji novinarstva, da iz druge zemlje, jedna nedeljna novina, istu temu razrađuje43 nedelje. Da je to akcija širih razmera primetili smo onog trenutka kada su našednevne novine, srpske dnevne novine koje su, da vas podsetim, u prethodnih 10godina bile u ratu sa tom istom Hrvatskom i nije bilo dozvoljeno, sem ponekad naradio Košavi da se čuju hrvatske pesme, nikada nijedan citat iz bilo kakvih hrvatskihnovina, ođednom je u srpskim novinama i to upravo onim, koje je oformila vojnaslužba bezbednosti, bez obzira na to da li ih je oformila zvanično ili nezvanično, – tatema počela da bude svakodnevna tema. Svaki dan, da bi se, nekih mesec danakasnije pojavila i u elektronskim medijima.Prepoznavanje da tu postoji neka šira zavera i da je to, ustvari, politički obračun,da nije samo pitanje osvete nekih, možda onih koji su lično pogođeni poslovnimgubicima, jer je i to u početku bila teorija, da je to otprilike osveta jedne grupetrgovaca cigareta drugoj u koju spada i Stanko Subotić,a da su sličajno uvučeniZoran Ðinđić i Milo Ðukanović da bi tekst bio medijski zanimljiviji. Međutim, onogtrenutka kada je predsednik Jugoslavije, a to je bilo manje od mesec dana nakon štoje taj tekst izašao, počeo da tu temu koristi na svojim konferencijama za štampu uPalati federacije, a članovi njegovog kabineta i njegove stranke da to svakodnevnou gostovanjima na televiziji ponavljaju i optuzuju premijera Srbije, u stilu, eto, “nekemeđunarodne novine pišu da je Zoran Ðinđić švercer cigareta,” eto, “neki kažu,”“neki ugledni novinari”... Ođednom je i Pukanić, za koga niko do tada nije znao ko je