Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

i šta je, postao jako ugledan novinar u Srbiji, čovek za koga su se redakcije otimaleza intervju, pa smo se, shodno tome, pošto smo ipak bili vlast tog trenutka i bilonam je važno, jer smo znali da to ide ka rušenju legalno izabranih organa vlasti,počeli tim povodom i da se interesujemo preko onih struktura koje smo tog trenutkaimali.Mislim na službu državne bezbednosti i mislim na one kontakte i one komunikacijekoje smo imali tog trenutka sa nekim drugim međunarodnim organizacijama,diplomatskim ili obaveštajnim krugovima ovde iz Beograda. Vrlo brzo smo saznalida je Ivo Pukanić čovek hrvatske obaveštajne Službe, da je list Nacional osnovanod strane hrvatske obaveštajne Službe i to onog, hercegovskog, dela koji je bionezadovoljan Tuđmanovom politikom, zbog toga što su Hercegovci tog trenutkavladali Hrvatskom, da je onda, slično onome o čemu sam juče pričao za ŽeljkaCvijanovića, zbog lične mržnje prema Tuđmanu, Ivo Pukanić u tom listu počeoda napda HDZ i da je to krilo HDZ sa Ivom Pukanićem, tog trenutka, odgovaraloameričkom ambasadoru u Hrvatskoj, Vilijemu Montgomeriju, koji je kasnije došaou Beograd, da je onda sa njim napravio lični i blizak kontakt, da su Amerikanci,koristeći, normalno, priliku koja im se ukazala, a to je taj medij Ive Pukanića,nastavili rušenje Franje Tuđmana i, po njegovoj smrti, Ivo Pukanić je proglašenjednim od “boraca” za demokratiju u Hrvatskoj, iako je svaki građanin u Hrvatskojznao da je Ivo Pukanić član organizovane kriminalne bande Hrvoja Petrača, koja je utesnoj saradnji sa bandom vašeg štićenika, što se zna. Mogu i to, ako vas interesuje,da objasnim, zato što je bilo direktno povezano. I onda, kada smo shvatili o čemuse radi, kada smo videli ko stoji iza toga, onda su počele, jedna po jedna, da seslažu kockice. Saznali smo da je finansiranje tog teksta platila Tvornica duhana“Rovinj”, na čelu sa direktorom Ante Vlahovićem, kojima je sudbinski važno bilosrpsko tržište, jer ju u prethodnih desetak godina, za vreme vladavine SlobodanaMiloševića, kao što znate Srbija bila Meka za međunarodne proizvođače cigareta.Zašto? Zato jer je to bilo jedino tržište na koje su mogli da se šalju šleperi cigaretabez dokaza o krajnjem korisniku. To znači sledeće: da se u trgovini cigaretama,da bi se sprečila (kontrolisala) trgovina cigaretama – u svetu, u poslednjih 20–30 godina, to je jedan od najunosnijih poslova posle trgovine drogom i oružjem– doneta je zabrana velikim proizvođačima cigareta da ne mogu da proizvodecigarete za nepoznatog kupca; zbog toga one „plutaju” brodovima po svetu i, kadse pojavi kupac, onda se „slučajno” prodaju, i tako u krug, upravo zbog toga da bimogli da se kontrolišu kanali prodaje. Srbija je bila jedna od zemalja koja je bilapod sankcijama, ali je isto tako [funkcionisala], zahvaljujući onome o čemu samjuče pričao – pojedinim „rupama” tipa Republika Srpska Krajina koja nije bila podsankcijama, ili Bosna koja nije bila pod sankcijama, itd. Kasnije su i nama ukinutesankcije, kao što se sećate, ali je međunarodnim organizacijama bilo nemoguće dadođu u našu carinu i naše finansije, da provere da li stvarno dnevno sto šlepera“Malbora” petice dolazi u Beograd i da li se prodaju u Srbiji.Znači, međunarodni proizvođači cigareta su svesno žmurili i nije im smetalo što jeSrbija „crna rupa” i što u Srbiji vlada Milošević, jer im je bilo zgodno da tu svoju, tzv.crnu robu koju nisu deklarisali međunarodnim organima i nisu morali da dokazuju štaje sa parama i tako dalje, prodaju u Srbiji. Jedan od tih velikih proizvođača je bila iTvornica duhana “Rovinj”, koja je Srbiju koristila za šverc cigareta u samu Hrvatsku.161