Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

88Vladimir Popović:Činjenice su mi poznate konkretno na osnovu informacija koje sam dobio od policijetokom akcije “Sablja”, posle privođenja ljudi koji su priznali, ne znam već koji. Nemampojma ko je to rekao i zašto je to rekao, ali znam da su tokom raznoraznih priznanjapriznali i da su učestvovali u bacanju bombe na DSS i da su učestvovali u paljenjuautomobila Vuksanovića. Ono što sam znao i pre toga, ali za šta nisam imao dokaz,to je da je i bacanje bombe na DSS kao i paljenje Vuksanovićevog automobila bilosredstvo za nastavak hajke koja se vodila protiv Zorana Ðinđića. Mogao sam dasumnjičim, da sumnjam, ali i da znam na osnovu onoga što se u Beogradu mogloda čuje na ulici, kao što sam prošli put rekao. Ceo Beograd je znao u noći kada jedignut “Difens roud” u vazduh ko je to uradio. Ljudi koji su u tome učestvovali tonisu krili, nego su se time ponosili. Drogirani su te noći otišli u diskoteku “F6” i topričali. Znači, isti ti, ne znam, Simović, Krsmanovići, ili ko već, nije ni važno. Znači,kao i tada kada je bila bačena bomba na DSS i kada nije uhvaćen niko, ako sesećate, tada je, to je ono što sam malopre rekao, urađena akcija “Vihor”, šezdesetaksekundi pošto je ta bomba eksplodirala jer DSS je u neposrednoj blizini zgrade gdeje tada stanovao Zoran Ðinđić i tu je bila patrola policije, dvadesetak metara je bilaudaljena, i istog trenutka su oni iz tih kola obavestili – zatvoreni su svi mostovi,sve je zatvoreno. Sećate se čak da je bila informacija od građana da je primećenautomobil koji je Ulicom Braće Jugović naglo skrenuo ka Studentskom trgu, a ondaka Pop–Lukinoj, ali nažalost, nikada niko nije uhvaćen i nije se znalo ni ko je u autu.Iz kog razloga? Prvo, zbog toga što su ti koji su u tome učestvovali imali značke.Koje su značke imali tada? Da li su to bile značke vojske, da li su bile prave, da lisu bile lažne, da li su bile one što smo kasnije, tokom “Sablje” videli da su štampalionaj bivši policajac i onaj Milovan Brkić, pa su imali te neke značke, nije ni važno,ali je bilo potpuno jasno šta je namera optužbe na Zorana, vladu, MUP; pogotovo,pošto je posle tih akcija sledio medijski napad, kao posle paljenja Vuksanovićevogautomobila, što je tog dana bila glavna i noseća tema na BK televiziji, koju u tovreme uređuje savetnik predsednika Koštunice za medije. Znači, on je u isto vremesavetnik predsednika Koštunice za medije, ali je i slučajno, drugi posao kojim sebavi – zvanično – predsednik televizijske akademije na BK univerzitetu, a operativnouređuje dnevnik BK televizije. I, pošto je to bila neka nedelja, dan kada inačenema vesti i kada nema informacija, vi ste tog dana u svim vestima koje idu svakihsat vremena i traju 5 minuta, imali tri i po minuta komentarisanje kako se desio“Vuksanovićev automobil” i, naravno, njegovu izjavu, da ga ne čudi u zemlji gde jevlast ogrezla u kriminal, povezana sa kriminalom i tako dalje, i tako dalje...Ko bi zapalio Vuksanovićev automobil? Ko je taj ko će da zapali Vuksanovićevautomobil koji je star 20 godina i vredi 200 eura, ili, ne znam, 200 maraka i kojinema nijednu bravu i koji se, inače, nikada ne vozi, ali je baš tog dana došao kodmajke na Novi Beograd na ručak i baš tog dana mu je zapalio? Pa, ko će drugi, negoneko od nas, Zoranovih bliskih saradnika. Zašto? Jer on govori o kriminalu u vladi.Isto se to desilo i tada, posle bacanja bombe na DSS i posle onoga, sećate se da jete noći, cele noći, vrh države došao u prostorije DSS. Svi smo zaboravili, zato štosmo bombardovani svakodnevno sa tim, izjavu Vojislava Koštunice, koji je došao tenoći sa svojim tada nesuđenim ministrom policije, Jočićem, u obilazak prostorija, daoni vide šta se tu desilo, dakle, tada je izjavio da on stalno govori da veza kriminal–