Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

154Vladimir Popović:Skoro da sam siguran, niko.Momčilo Bulatović:Dobro.Vladimir Popović:Ne znam ko su bili advokati. Znam da je bio onaj Tomanović, ali da li je bio još neko,ne znam, ali skoro sam siguran da nije niko. Mislim, sa mnom nije niko. Sa mnomsam siguran, ali mislim 99 posto da nisu ni sa Zoranom, ali to ne mogu da tvrdim.Ne znam.Momčilo Bulatović:Čudno da ste baš njega zapamtili.Vladimir Popović:Koga?Momčilo Bulatović:Tomanovića.Vladimir Popović:Pa, zato što je bio njegov portparol, zato što je svakog dana davao izjave. On je tajkoga su zvale televizije da daje izjave oko odbrane Miloševića i zato što je njegovažena radila kod mene u Birou. Nasledio sam je od Miloševića i tražio sam posletoga, zbog konflikta interesa, da ide iz Biroa.Momčilo Bulatović:Hvala. Govorite o nekoj večeri, u nekoj kući u Ubu, jednog od ljudi. Pozvani suBrana Crnčević, Mića Stanišić, i tako dalje. Čija je to kuća, gospodine Popoviću?Vladimir Popović:Tog gospodina Mrguda.Momčilo Bulatović:Tog Mrguda?Srđa Popović:Samo bi bilo zgodno, ako bi gospodin Bulatović kazao odakle citira, da možemo dapratimo.Momčilo Bulatović:Kako da ne, gospodine Popoviću. Strana 52. transkripta na dnu dole.Vladimir Popović:Mislim da je njegova. Znači, kako da vam kažem, nisam bio u toj kući, nisma bio ni