Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

180bivše Službe državne bezbednosti, koje su se u međuvremenu pretvorile u nekeparajedinice – štite pojedine ljude koji su optuženi za te ratne zločine, pretvarajućise da to rade pod zaštitom države. Braća Banović su bili jedni od tih. Bilo ih je nadesetine i desetine, Mladić nije mogao da bude uhapšen jer je Vojislav Koštunicarekao da ne sme vojska da hapsi Mladića, i znalo se da vojska štiti Mladića. Ukrajnjem slučaju, i načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, na dan kada jepenzionisan, rekao je da je, do 3 nedelje pre toga što on zna, Mladića zvaničnoštitila vojska. Znali smo da Martića štiti neka parajedinica, ili već kako se to zove,neko paratelo, čiji je šef bio Jovica Stanišić. To je ono što sam rekao – da je nudioMartića, a da ne ide Karadžić, i tako dalje. Podaci su dati policiji. Policija se vratilai rekla: “Našli smo, znamo gde su Banovići. Žive u Obrenovcu. Možda su opasni,možda nisu opasni”. Na pitanje zašto se ne hapse, odgovor je bio: “Pa, evo, dok seorganizuje”. To kod nas uvek tako ide, sporo, sporo, sporo. U toj sporosti došlo je ido Zoranovog odlaska u Ameriku, u posetu Džordžu Bušu. Znači, mi smo kasnili sanjihovim hapšenjem više od 2 meseca. Zašto? Ne znam. Možete da pitate Petrovića,kada bude došao, zašto ih nije hapsio ako je dobio taj nalog ranije. Moj zadatak...nije ustvari bio nikakav zadatak, nego, pošto smo mi odlazili u Ameriku, Zoran ih jepitao: “Dobro, šta ću da kažem ljudima, zašto nisu uhapšeni braća Banović, kada ioni i mi i Amerikanci i svi znaju da su oni u Obrenovcu i da svaki dan idu na pijacu.U čemu je, znači, stvar? Time samo dokazujemo da nećemo da hapsimo i to što mideklarativno njima pričamo, ‘hoćemo saradnju’, a njih ne hapsimo, to je dokaz da..”.I oni su rekli: “Dobro, ne brinite, biće uhapšeni dok vi odete”. Nisu uhapšeni doksmo mi otišli. Posle sam čuo da je to zbog toga što su postojale neke dojave, da sunaoružani i opasni i da imaju sa sobom bombe, ne znam ko je te podatke dao, aliuglavnom uhapšeni su, da li prvi ili drugi dan naše posete Americi, i dogovor je bioda se to Zoranu javi, ako se desi dok smo mi u Americi. Pošto je Zoran svoj mobilnitelefon držao kod mene i ja sam se javljao, ili su zvali na moj mobilni telefon razniljudi iz Beograda, pa je meni to neko javio – ne sećam se ko mi je javio. Zvao je irekao: “Recite premijeru da su braća Banović uhapšeni”.Momčilo Bulatović:Gospodine Popoviću, juče ste govorili, pa ste rekli, sada nemojte mi zameriti zaista,prvo da nađem gde sam to zapisao, o tome da Koštunica pati od nekih zakonskihformi.Vladimir Popović:Da. I to treba da objašnjavam? Pa, nemojte samo da gubimo vreme oko toga. To znai dete u osnovnoj školi.Momčilo Bulatović:Hoću da pitam da li je vlada pokojnog predsednika dr Zorana Ðinđića radila u okviruzakonskih formi ili nije?Vladimir Popović:Naravno.