Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

76dana pre toga bio kod njega, mislim da sam to prošli put spomenuo, drugim nekimpovodom, da ga pitam oko neke pobune, oko nekih Bosanaca i tako dalje, pa je ondaobjašnjavao da on to, ma kakvi, neće i tako dalje. Onda je on u svom stilu “naivka”počeo, pa ne zna, “sad će videti, sada će probati”, pa je obavio neki razgovor, pa meonda zvao, pa mi je rekao: “Boga mi, opasno, evo, neke informacije ja tu što imam,oni su mnogo ljuti, znaš..”. Niko tu ne kaže, ljuti su što je Duća u zatvoru, nego, kaoljuti su što država prema njima ima odnos kao prema pastorčetu.Oni su navikli da budu najvoljenije dete režima i vlasti. Oni su navikli da budu tikojima se, kao u onom filmu što smo imali prilike da gledamo, dolazi na noge,kojima se klanja, kojima se divi, a oni za protivuslugu toj vlasti obećavaju da ih nikonikada skloniti neće, sem ako se ne desi da baš preterate, kao što je Milošević, eto,preterao posle toliko godina, ali, ko je na vlasti oni mu daju tu podršku, a vlast jeprema njima imala tu neku vrstu odnosa kao prema usvojenom detetu i to se njimanije dopadalo.To je otprilike ta neka priča koja je između redova mogla da se vidi, bez obzira što juje u početku Zoran dao te neke izjave koje su bile pozitivne o njima, ali su kasnije teizjave išle u pravcu da je već počela polako da se pravi neka vrsta distance u odnosuna njih, a sa tim hapšenjem, što mi dugo vremena nismo znali, skoro do krajapobune “Crvenih beretki” nismo znali da je pobuna direktno povezana sa hapšenjemDušana Spasojevića i da je uticaj Dušana Spasojevića na tu Jedinicu toliko veliki, dakao da smo im uhapsili šefa. Znači, niko od nas, da tako kažem, iz vlasti, niko, čakni ljudi koji su sa njima imali neke kontakte, mislim na Čedomira Jovanovića koji sesa tim ljudima ponekad viđao, i tako dalje, niko nije mogao da pretpostavi da je tavrsta veze Dušan Spasojević – Jedinica toliko jaka i toliko moćna. To se tek videlo,tek se saznalo, prilikom pobune “Crvenih beretki”. Jovica je jedan od tih ljudi kojimi je rekao da je to strašno, pa mi je onda dao telefon jednog čoveka koga sam jazvao, pa sam onda zvao tog nekog čoveka, pa je taj čovek možda ima kontakt saLegijom, pošto Jovica nema kontakt sa Legijom. Pa je onda taj čovek zvao Legiju,pa ga nije našao, ali je našao Legijinu ženu, pa ju je probudio ili tako nešto, pa jesa njom razgovarao. Pa je ona rekla, ne znam šta, otkud znam, ali otprilike, svesu odgovori: “Jao, mnogo je ozbiljno, mnogo je ozbiljno”. To je trajalo dok se nijepojavio, zapravo, dok se nisam te noći čuo i sa Ljubišom Buhom, koga sam tadazvao, jer sam bio na vezi sa Goranom Petrovićem, možda i sa Mijatovićem, jednomili dvaput. Sa Zoranom još jednom i više nisam, kada mi je Čume rekao da je onispred kolone. Znači, kada sam se ja čuo sa njim, on mi je rekao da je on ispredkolone i da su oni ispred kolone i da se to neće završiti – da idu do kraja... A šta jekraj? Kraj je rušenje vlade. Znači, to nije prvi put da smo mi to čuli. Mi smo to čuli imnogo puta ranije, kao što sam malopre rekao. Nama su slane poruke “Nemojte dase igrate”, “Nemojte da se igrate”, “Nemojte da hapsite”, “Nemojte da ste ovakvi”,“Nemojte da ostavljate ljude”. Pričao sam o tome da su mi stizale poruke da nijedobro što smo sa Jovicom prekinuli kontakt posle Gavrilovića, jer “Jovica drži sve”.Ako se suprotstavimo Jovici, to nije dobro, i tako dalje i tako dalje, ali tada, te noći itokom sutrašnjeg dana, ja sam se sutradan video sa njim, sa Ljubišom Buhom. Menije potpuno jasno rečeno, kao, “Hej, igrali ste se sa vatrom, slali smo vam poruke,rekli smo vam nemojte, nemojte, nemojte, vi ne znate šta znači vlast. Vlast, vladatito znači da morate da imate ulicu na svojoj strani, to znači, Dušana Spasojevića,