Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

1683. O kontaktima i ulozi Stanka SubotićaMomčilo Bulatović:Hvala. Nećemo gubiti vreme oko toga. Pomenuli ste gospodina Stanka Subotića.Da li možete da nam objasnite kontakte gospodina Ðinđića sa Stankom Subotićem,kada su se upoznali, gde, ko ih je upoznao?Vladimir Popović:Mogu. Upoznali su se 1996, ili 1997. godine na slavi kod Milorada Vučelića ustanu. Stanko Subotić je u to vreme bio prijatelj Milorada Vučelića. To je bila fazakada je Milorad Vučelić bio protivnik Slobodana Miloševića i u toj fazi se viđao i saZoranom, s obzirom da se on i Zoran znaju još iz studentskih dana. Zajedno su bili uNemačkoj, i tako dalje. Mladi levičari još iz tog nekog doba, ali se kasnije nisu družilizbog političkih razlika. Tada, u toj fazi 1996. i 1997. godine, mislim da je bila 1996.godina, da, bila je 1996. godina, Zoran još nije bio gradonačelnik, upoznao se saStankom Subotićem, tu. Video je da je mlad, bogat, uspešan. Stanko Subotić je većtada živeo u inostranstvu. Čuo je od Vučele da je bogat i onda je sa svima takvimakao što je, kada je takve ljude upoznavao, vrlo brzo stupao u kontakt, tražio pomoćza stranku i tako dalje, i na tome je ostalo. Tada su se videli i posle toga više nikada,do 2000. godine. 2000. godine su se videli ponovo. Ja sam bio prisutan kada suse videli ponovo. Pre toga, da kažem, videli su se jedanput. Ja sam svedok da suse videli jedanput, jer znam kada su se videli drugi put. To je bilo u novembru, ne unovembru, u decembru 2000. godine. Zoran i ja smo bili na nekom Službenom putuu Milanu, i onda je on saznao da smo u Milanu preko nekih zajedničkih prijatelja,ali ne Milorada Vučelića, nego nekih drugih, i onda je tražio da se vidimo. Mi smose videli i tada se uspostavila ta vrsta kontakta i saradnje. On je Zoranu tada rekaoda on ima dosta para koje je zaradio i da bi želeo da te pare uloži u Srbiju, da jeimao problem, da prethodnih 5, 6, 7 godina nije smeo da dođe u zemlju, jer je bioproganjan od Marka, Mire, JUL–političara i tako dalje, i da bi hteo da se vrati uzemlju i da uloži to. Zorana je samo to interesovalo i to mu je bio jedan od glavnihciljeva, da nađe ljude koji su se obogatili i koje će da privuče da dođu u Srbiju daulažu. Jedan od takvih je bio i Milan Janković, a bilo je i drugih, i on je te Zoranovepredloge prihvatio. Zoran se sledeći put video sa njim u januaru i sa još nekolikoljudi u Monaku. Ja sam bio prisutan na tom sastanku. Tražio je od njih da osnujufond za razvoj juga Srbije, a to znači da svako od njih da po 2 miliona maraka, tadasu još bile marke. Bilo je petoro tih privatnika, da daju po 2 miliona maraka da seuloži 10 miliona maraka u taj fond za razvoj juga Srbije, zato što mu je bio važan tajjug i zbog toga što odatle potiče i zbog toga što je jug prvi put posle, ne znam, 10–11 godina glasao za Zorana Ðinđića i za Demokratsku stranku. Govorim, Leskovac,Vladičin Han, Prokuplje i tako dalje. Od te petorice, trojica su dali, a najviše je daoStanko Subotić, ne 2 miliona maraka, dao je 2 miliona eura. Nažalost, taj fond jevrlo brzo propao, tako da je samo bio jedno 5, 6, 7 meseci u to uključen. Sve akcijekoje je Zoran Ðinđić u tom periodu, u prvih godinu dana, radio i sprovodio, kojeje morao da sprovodi, da tako kažem, nebudžetski, u svim tim akcijama je StankoSubotić, ne jedini, ali jedan od onih ljudi koje je Zoran Ðinđić zvao i koji je uvek