Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

156leš Stambolića”. Posle toga je došao odgovor da je Legija poludeo kada je to čuoda ovaj to priča, odnosno, Čume, pošto je Čume bio njegova veza, jer tada, u tovreme, dok je Dušan Spasojević bio u zatvoru, Čume je po ceo dan, zajedno saadvokatom Milivojevićem, imao funkciju čoveka koji je njega trebalo da vadi iz togzatvora i da vrši pritisak na političare, na pravosuđe, na tužioce, na ovo, na ono itako dalje i tako dalje. Viđao se, verovatno, sa njim i onda se sećam da je to biloi znam da je jednom prilikom Dušan Mihajlović, ili ne znam, da Dušan Mihajlovićje rekao, kao pojasnio je tu nešto, počeo je da priča, kao: “Jao, izgleda da smo tu,da ćemo da rešimo Stambolića”. Meni je, priznajem, bilo čudno zašto on to ne radiu zatvoru, kada je već u zatvoru. Zašto ne kaže gde je Stambolićev leš i ko ga jeubio i zašto ne kaže gde su ti, nego mora da izađe na slobodu i da je to bila onakoneka potpuna nelogičnost. To je jedino što znam, da su takve bile te neke vrsteponude Spasojevića, da, ako se pusti, rešiće otmičare i, ne znam šta još sve, taj nekikriminal i u poslednjoj fazi otprilike, kao leš Stambolića, on da iskopa i da doneseDušanu Mihajloviću. Mislim to mnogo bolje zna Dušan Mihajlović.Momčilo Bulatović:Dobro. Gospodine Popoviću, vi ste imali kontakte, objasnili ste, koliko puta, kako ipod kojim okolnostima, sa Ljubišom Buhom Čumetom. Da li iz tih kontakata kojeste imali možete da zaključite do kada su odnosi između Ljubiše Buhe Čumetai Dušana Spasojevića bili dobri, i zbog čega i šta je to što je eventualno i kadapokvarilo te odnose, da tako kažem?Vladimir Popović:Da vam kažem, ja sam sa Ljubišom Buhom održavao kontakte kao i sa da, takokažem, celom tom nekom grupom – to Stanišić i tako dalje u tom nekom periodu ito negde do dešavanja sa tim Gavrilovićem. Sa Ljubišom Buhom, znači, dešavanjasa Ljubišom Buhom u vreme kada je bio Dušan Spasojević u zatvoru, ovaj mu jebio kao brat, bar se tako ponašao. Meni je jedno 5–6 puta neposredno, kada samse vratio iz Pariza, rekao da je to montiranje, da je to laž. Doveo mi je u kancelarijujednog dana nekog čoveka koji se zove Šumski, koji mi je pokazivao noge, ne znam,tamo nešto naduvene, da mi kaže, kako, eto policija ga je palila, žarila, ne znam štamu je radila, onda se taj čovek kleo: “Majke mi, mi nismo, majke mi, to su drugi”,i tako dalje i tako dalje. I kada je Ljubiša Buha u toj nekoj našoj komunikaciji, pomojim procenama, prešao granicu (jer više nije imalo razloga da se mi viđamo, da jabrinem da li će mi nešto Čume reći, zbog čega ću se sutra kajati što nisam preneo,znači, to je nivo informacija zbog čega se viđamo), i kada sam procenio da je tozloupotreba sa njegove strane i da vrši na mene taj pritisak, a to se desilo, mislimmože da se proveri po papirima, ali ja mislim da je to bilo negde tako u isto vremekada je i taj Gavrilović, UBPOK je ušao u tu zgradu gde živi Čume i pohapsio tamoneke stotine ljudi, ili ne znam šta je već uradio, uzeo mu neke kamere, uzeo mu nekekasete, njegovu ženu priveo i onda, u nekoj sobi, koja je otkrivena u prizemlju, nazidovima su nađene fleke krvi i tada me je zvao Čume i onda su ovi rekli, kao: “Jao,tu su ubijali, klali”, ovo, ono. Ispostavilo se posle da je to bila neka divlja akušerskaklinika, ali uglavnom je Čume zvao i tražio od mene da ja zovem Dušana Mihajlovićajer će on svašta da uradi, u smislu da će oni sada da krenu u napad, jer to je stalno