Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

245prošli put rekao što je Zoran Ðinđić već optuživan da se ponaša bahato, da sepreselio na Dedinje, da ga obezbeđuju kola, da ima obezbeđenje. Nije hteo da idesa vozilima pod pratnjom, da ne bi svaki dan u tadašnjem “Nacionalu”, ili u drugimlistovima mafijaškim, čitali i gledali fotografije kako ide bahato, prolazi semafore,prolazi ulice i tako dalje, a sa druge strane, znao je da to paljenje rotacionih svetala inema nikakve veze sa tim suštinskim obezbeđenjem. Mi ne živimo u zemlji gde neštotako funkcioniše, nego je to da narod gleda kada oni prolaze, a da u suštini nemaneku formalnu sadržinu. To je deo razloga, a mogao bih o tome da vam pričam, akovas interesuje, možemo se naći neki drugi put, ima još stotine razloga koje moguda vam kažem, zašto se to tako dešavalo i nekih drugih o kojima ja ne znam. Jagovorim one koje znam, koje sam dobio neposredno od ljudi koji Zorana okružuju,ili od njega samog, koje su verovatno, vrlo loše urađene u samoj policiji, u toj nekojstrukturi policije, što je uostalom i Komisija Žarka Koraća, ako ste imali prilike dapročitate taj izveštaj, pronašla da je da tako kažem, u okvirima tih institucija policije,ne znam koliko desetina prekršaja urađeno, u obezbeđenju Zorana Ðinđića.Božo Prelević:Mene ustvari kopka, da li vi mislite da je “zemunski klan” imao svoje saradnike i uljudima koji su, ne u Zoranovom obezbeđenju, nego u licima koja su na neki načintrebala da obezbede širi taj prostor, s obzirom da je i gospodin Koprivica i njegovnačelnik da su napredovali nakon atentata?Vladimir Popović:Pa, da vam kažem...Božo Prelević:Prosto pitam da li imate tu vrstu informacija?Vladimir Popović:Dobro. Nisam vas razumeo kada ste rekli, kada ste počeli da pravite tu vezuobezbeđenja, ja delim Zoranovo obezbeđenje na ove ljude koji su bili Zoranovoobezbeđenje i koji su sa njim bili od devedeset i neke. Neki su bili od 1994. godine,1995. godine, neki od 1997. i 1998. godine. Kod nekog od njih, mislim da postojijavašluk, ili postoji iskustvo. Znači, znam da je brat Milana Veruovića, MiladinVeruović strašno voleo Zorana, bio Zoranu odan i bio na poziciji, gde je mogao daizgubi glavu za Zorana, pa, isto tako, kada je pretresao Dejana Milenkovića nijeuzeo dva mobilna telefona koja je on kod sebe imao. Da ih je kojim slučajem uzeoZoran bi verovatno danas bio ziv, ali ga čovek ne može zbog toga kriviti, niti se utome tražiti, zavera, nego jednostavno, eto, možda ne bih ni ja, da sam bio u tojsituaciji, to uradio. Znači, pravim razliku na tu jednu grupu koja je bila oko njega,gde su mogle da budu neke greške zbog neiskustva, neznanja, neprofesionalizma,ili šta već, sve ovo što sam malopre pričao. Ako pričate o tom nekom širem sektoruZoranovog obezbeđenja pa, prvo, Koprivica je, kako da vam kažem, Koprivica je pionna šahovskoj tabli. Kakav Koprivica, Koprivica je potpuno nebitna i nevažna ličnost.Koprivica je neko koga postavlja neko ko je zadužen za to. Zoranovim obezbeđenjemje trebalo da se bavi cela jedna uprava u državnoj bezbednosti koja funkcioniše i koja