Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

108Božo Prelević:Ja se izvinjavam što ću skakati sa teme na temu. Vi ste spomenuli u jednom trenutkudan, ili 5. oktobar, ili 4. oktobar, kao dan kada je došlo do kontakta između pokojnogZorana Ðinđića i Bracanovića i Legije.Vladimir Popović:Ne znam da li Bracanovića. Mislim samo Zorana Ðinđića i Legije.Božo Prelević:Nebitno.Vladimir Popović:Pa, bitno je.Božo Prelević:Dobro. Znači, evo, pitanje je sledeće: da li su gospodin Bracanović i ovdeprvookrivljeni Ulemek, po onome što ste vi znali, bili ljudi od najvećeg poverenjaRadeta Markovića?Vladimir Popović:Radeta Markovića?Božo Prelević:Da.Vladimir Popović:Pa, može da se kaže. Da.Božo Prelević:U jednom delu svog iskaza rekli ste da su u MUP prihvaćene neke sugestije, rekliste, ako sam dobro zapisao: “Bili smo prinuđeni da postavimo Bracanovića”. Dali možete da nam objasnite zašto ste bili prinuđeni, da objasnite tu prinudu, dali je moglo drugačije, znači, čime, da li mogu da shvatim da je to bilo ucenjeno,znači, prosto da pojasnite to što vi, mislim, dobro znate jer ste tada bili na izvoruinformacija?Vladimir Popović:Da vam kažem, mogu da vam objasnim, samo kada biste mi rekli šta vam tačno tunije jasno?Božo Prelević:Vi ste rekli da je došlo do određenih kadrovskih rešenja koja su, između ostalog...da je neko vodio kadrovsku politiku?